Бр. 1 · 25. новембар 2017
Misterije čovečanstva kao inspiracija
Violeta Dimitrić Aleksić:
Opčinjena sam zmajevima
Tragajući za dubljim smislom u mitovima i misterijima čovečanstva, radio i televizijska voditeljka svoje misli pretočila je u knjigu Dragonovo srce, a sve ono što su junaci tog romana potiskivali u sferi ličnog, kroz skrivene, najdublje emocije, oslikala je stihovima koje je sabrala u zbirku Jesen leta
Piše: Jelena Kovačević
Foto: Privatni album
Svako određuje svoj put i način na koji će njime koračati kroz život. Mada, mora se priznati da i profesija koju odaberemo neminovno utiče na tempo kretanja i postavlja ili uklanja prepreke koje se na tom životnom putu nađu. Možda nije najunosnije, ali svakako je lepše koračati ako egzistenciju obezbeđujemo baveći se lepim rečima. Upravo su one bile izbor Violete Dimitrić Aleksić i predstavljaju nit koja spaja sve ono čime se bavila. I kada je vodila radio-emisije, i kada je ugošćavala različite umetnike u televizijskoj emisiji Ni crno ni belo, i kada je pisala prozu i poeziju, lepa reč bila joj je imperative, baš kao i u svakodnevnoj komunikaciji i ophođenju s ljudima koje kroz život sreće.
- Danas smo se odvojili od izvornih vrednosti i zakoračili u osvit nove evolucije čovečanstva, gde Blockchain tehnologija lagano kuca na vrata, ne samo finansijske sfere, nego i u sisteme društvene uprave, zdravstva, transporta, politike... U toku je transformacija globalnih razmera, ali uprkos tome, lepa reč je preduslov dobre komunikacije – kaže Violeta i dodaje da svako od nas oseća potrebu da neguje sklad u odnosu sa spoljašnjim svetom, u ličnom kontaktu ili preko elektronskih sredstava komunikacije, ali da moramo biti i u skladu sa samim sobom.
Osvrćući se na kulturu govora u srpskim medijima, ova dama kaže:
- Od raspada Jugoslavije započeo je trend u kome se srpski jezik, s jedne strane, obogaćivao stranim izrazima, a ujedno i osiromašivao izvornim sinonimima. Neki mediji dozvolili su da sleng zauzme ravnopravan status sa književnim jezikom. Iz komercijalnih razloga i potrebe da opstanu, napravili su ustupke koji su postali pravilo, umesto da ostanu izuzetak. U tom svetlu danas imamo pogrešno korišćenje vremena, padeža, akcenata, nepravilan pravopis. Nacionalna televizija ranije je imala lektore, danas prezenteri u program idu bez stručne pripreme. To svakako usporava oporavak srpskog jezika, bazičnog temelja naše kulture. Potrebno je da se napravi jasna granica između tabloidnih izdanja i sličnih televizijskih programa od onih medija koji žele da održe i kulturološki unaprede svoje sadržaje.
Stvarajući sadržaj za medije u kojima je radila i za koje danas radi, bez namere da trči za rejtinzima, već da se bavi istinskim vrednostima, osim sa domaćim umetnicima uradila je intervjue i sa brojnim inostranim, poput kubanske književnice Soe Valdez, engleskog pisca Tonija Parsonsa, italijanskog Frederika Moće, američke novinarke i pisca Tes Stimson...
„Reč je o epskoj fantastici s elementima trilera, istorijskog romana, avanturističkog, kao i začina ljubavnih delova, a priča govori o jednom slučajnom otkriću koje pomera granice nastanka i opstanka ljudske vrste”
- Sem ovih pisaca, upečatljivi su bili i mnogi drugi sagovornici moje emisije Ni crno, ni belo, poput režisera Petera Braca koji je režirao film o Dejvidu Linču, o snimanju filma Blue Velvet. Slično je i sa konceptualnim umetnikom Andreasom Pagnesom, koji je ljubav prema ovom vidu umetnosti stekao zahvaljujući saradnji sa Joko Ono i njenom učenju. Radeći upoznala sam interesantne ličnosti i stvaraoce, a primetila sam da ih povezuju slične osobine, kao što su upornost, istrajnost, vera u ono što rade i ljubav prema poslu kojom se bave. Umetnici su senzibilne osobe i kreću se u svetu koji sami kreiraju, a puštaju vas onoliko blizu koliko mogu da prihvate vašu energiju.
Postoji još mnogo autora iz raznih oblasti čiji rad ceni, a posebno je opčinjavaju dela satkana od mašte koja govore o dalekim svetovima. Zbog toga, svojim velikim dostignućem smatrala bi kada bi joj se ukazala prilika da uradi intervju sa rediteljem Džoržom Lukasom.
- On me fascinira zbog kultnog filma Ratovi zvezda koji, mada baziran na večnom motivu borbe dobra i zla, prenosi neobičnu viziju vanzemaljskih civilizacija. Fascinantni su lokaliteti na kojima je film sniman. Imala sam priliku da se otisnem u pustinjsko prostranstvo, uživam u scenografiji iz Lukasovog filma i na trenutak postanem deo tog imaginarnog sveta. Intrigira me kako se kod njega rodila ideja koja ga je uputila u nepoznate nebeske dimenzije – otkriva gospođa Dimitrić Aleksić koja je neke svoje misli i fikcije prenela na stranice knjige koju uskoro planira da objavi.
- Dragonova suza je bio radni naslov, koje je uz sugestiju izdavača preinačen u Dragonovo srce. Inspirisana nestvarnim iskustvima na egzotičnim putovanjima, istorijom i potaknuta traganjem za dubljim smislom u mitovima i misterijima čovečanstva, pobudila mi se najdublja intuicija, što je omogućilo da počnem stvaranje romana. Pisanje je mukotrpan, usamljenički rad, ali postojali su trenuci kada sam pisala u transu, izvan zanatskog umeća. Misli su se pretakale u žive slike, a to su i najupečatljiviji delovi romana koji je žanrovski veoma kompleksan. Reč o epskoj fantastici s elementima trilera, istorijskog romana, avanturističkog, kao i začina ljubavnih delova. Govori o jednom slučajnom otkriću koje pomera granice nastanka i opstanka ljudske vrste, ali i neminovnosti da to otkriće ostane tajna. Glavni junaci susreću se s preprekama i često se nalaze na ivici života i smrti. Suočavaju se sa silama koje ne žele da se otkriće obelodani, ali imaju zaštitu onih koji smatraju da je čovečanstvo zrelo za kvantni skok uma i spoznaju stvarnosti kakva realno jeste. Reč je o dragonskim vrstama, dobrim i lošim za čovečanstvo. Inače, opsednuta sam zmajevima, zato se roman i zove Dragonovo srce.
„U toku je transformacija globalnih razmera, ali uprkos tome, lepa reč je preduslov dobre komunikacije“
Sa britanskim knjizevnikom Tonijem Parsonsom
„Radeći upoznala sam interesantne ličnosti i stvaraoce, a primetila sam da ih povezuju slične osobine, kao što su upornost, istrajnost, vera u ono što rade i ljubav prema poslu kojom se bave”
Uporedo sa pisanjem romana, nastajale su i pesme koje je Violeta sabrala u zbirku Jesen leta.
- Emocionalni deo mene progovorio je kroz pesme, kao da je sve ono što su likovi romana potiskivali u sferi ličnog, kroz skrivene, najdublje emocije, isplivalo kroz stihove – kaže autorka.
- Verujem u ljubav kao najjaču silu univerzuma i upravo ona predstavlja nit koja se provlači kroz sve pesme u mojoj zbirci. Da nije nje, ne bi postojala vrhunska umetnička dela, čovečanstvo bi stagniralo.
U poplavi tehnologije koja se neumetno razvija, ljubav opstaje. Bez nje nestao bi ljudski rod, ona je most u stvaranju i rađanju ljudskih bića, kreacija, progresa. Postoji kao savršeno osećanje, bezuslovno, prožimajuće, ali nadasve jednostavno. Ljubav ne očekuje, ona daje, postoji u svemu – poručuje Violeta Dimitrić Aleksić. C
Lajkujte našu Facebook stranu i saznajte prvi kada izađe novi broj magazina
Klikni na Share dugme i podeli zadovoljstvo čitanja magazina
sa svojim prijateljima
Br. 3 · 2. februar 2018.
Izdaje:
NovaArt
Kopenhagen, Denmark
email: magazin@52.rs
Copyright © 2018 NovaArt.
Sva prava izdavača zadržana. Reprodukovanje pisanih i ilustrovanih materijala, delimično ili u potpunosti, dozvoljeno je isključivo uz prethodnu pismenu saglasnost izdavača. Redakcija ne odgovara za sadržaj oglasa.