Br. 2 · 17. januar 2018.

Br. 1 · 18. decembar 2017

 

U ovom broju:

CELEBRITY

Ekskluzivno:

Prve fotografije tek rođene naslednice

STVORILI SMO NAŠ IDEALAN TIM

Prvi praznici uz naslednicu

Zoran Tošić: 

ĆERKICA NAM JE PROMENILA ŽIVOT

Povratak velikana 

SVE PREPREKE KONAČNO SU UKLONJENE

Davor Jovanović:

JOŠ NISAM SPREMAN ZA NOVU LJUBAV

Novo životno poglavlje

Bojana Barović:

SADA JE SVE PODREĐENO PORODICI

Put ka rešenju velike misterije

Ljiljana Marić: 

MOJA MAMA OLJA OSTAVILA JE TRAG

O PROMENI MOG IDENTITETA

Životna priča:

Radmila Savićević 

OMILJENA BAKA BEZ SOPSTVENOG POTOMSTVA

CELEBRITY MOZAIK

Godina velikog jubileja

Oliver Mandić:

UVEK SAM TAČNO ZNAO GDE GREŠIM

KULTURA

Značajan glumački jubilej

Nikola Ristanovski:

MOJ ŽIVOT NA DVA KOLOSEKA

Leonardo da Vinči

SUDBINA NAJSKUPLJE SLIKE SVIH VREMENA

TOP 5 SERIJA ZA HLADNE ZIMSKE VEČERI

KULTURNI MOZAIK

FASHION

Modni editorijal

BILJANA OBRADOVIĆ

INSPIRACIJE ZA TRENDI POČETAK NOVE GODINE

Spoj roka i baroka

Bata Spasojević:

MOJ POGLED U BUDUĆNOST

FASHION MOZAIK

BEAUTY

MISLITE NA PROLEĆE

BEAUTY MOZAIK

ZDRAVLjE

BOLOVI U LEĐIMA

U 2018. BUDITE NAJBOLJA VERZIJA SEBE I MOTIVIŠITE DRUGE DA POSTANU BOLJI

TAJNA SREĆNIH VEZA

GASTRONOMIJA

GASTRO MAPA - ISLAND

GASTRO MOZAIK

PUTOVANJA

ST MORIC

ODMARALIŠTE BULGARI

FREE TIME

HOROSKOP

NAGRADNA IGRA

Test

KOJE SU VAŠE SKRIVENE ŽELJE?

 

ZDRAVSTVENI MOZAIK

Lajkujte našu Facebook stranu i saznajte prvi kada izađe novi broj magazina

Klikni na Share dugme i podeli zadovoljstvo čitanja magazina        

sa svojim prijateljima

CELEBRITY

 

 Ekskluzivno: Prve fotografije tek rođene naslednice 

Stvorili smo naš idealan tim

Prvotimac Crvene zvezde Nenad Krstičić i njegova supruga Jelena nedavno su ostvarili svoj najveći san – dobili su i treće dete, ćerkicu Reu koja je postala centar njihovog sveta i mezimica u celoj porodici  

Piše: Maja Jovanović

Foto: Smiljka Boškov

Fudbaler Crvene zvezde Nenad Krstičić iza sebe ima veoma uspešnu godinu na sportskom planu jer je njegov klub izborio prvo mesto u domaćem prvenstvu, ali i plasirao se u narednu rundu takmičenja u Ligi Evrope. Uz podršku supruge Jelene, prvotimac crveno-belih uspeo je da se izbori s velikim pritiskom koji je imao tokom takmičenja i veoma napornog rasporeda, pa je kratku pauzu tokom praznika iskoristio kako bi svojoj porodici nadoknadio period dok nisu bili zajedno. Krstičići su neposredno pred novogodišnje praznike otišli u Diznilend u Parizu, što je najviše obradovalo njihove sinove Andreja i Alekseja. Posle nekoliko dana dobre zabave, vratili su se u Beograd kako bi sa prijateljima uživali u dočeku 2018. godine. Za magazin 52 Nenad i Jelena govore o utiscima sa putovanja, načinu na koji održavaju strast u braku, ali i kako su se njihovi sinovi navikli na bebu u kući.

- Trudimo se da svaki dan budemo zanimljivi roditelji našoj deci, pa je tako bilo i tokom priprema za praznike. Od kada nam se najstarije dete rodilo, kao da smo podetinjili i praznična euforija drži nas mesecima.

,,Naši dečaci obožavaju sestru. Andrej joj svaki dan priča priče i ona je njegova princeza, dok je Aleksej mali da bi na isti način pokazao ljubav pa je samo ljubi i daje joj svoju dudu koju beskrajno voli”, otkriva Jelena

- Naša deca još su mala, tako da im se želje svaki dan menjaju. Uglavnom su veoma skromni i najčešće se zadovolje kad im kupimo kinder jaje, to je nešto što smatraju najvećom nagradom. Znaju da će ga dobiti ako su dobri i slušaju mamu i tatu, jer ih svaki dan u godini Deda Mraz snima malom kamerom – objašnjava Jelena, a potom iznosi utiske sa nedavnog putovanja u Diznilend:


- To je bilo naše specijalno putovanje, jer smo prvi put išli u punom sastavu. Bilo nam je magično, a tako u Diznilendu i trebalo da bude. Vratili smo se prepuni utisaka i poklona za naše najbliže. 

S obzirom na to da imaju troje dece, negde oko pomoći poznati supružnici morali su da potraže pomoć u kući. Angažovali su kućnu pomoćnicu Marinu, za koju kažu da im je kao desna ruka i bez nje ne bi mogli da funkcionišu. Ipak, kada je reč o vaspitavanju dece, o tome brinu sami jer smatraju da je to posao roditelja, a ne dadilje.

Zato našu jelku okitimo već u novembru i od tada svaki dan pevamo pesmice o Deda Mrazu. Sada ih je troje, ali jedino što se dolaskom trećeg deteta promenilo jeste to da ne kupujemo jedan, nego tri poklona koja im sada već tradicionalno kući donosi  Deda Mraz – kaže Jelena.
Iako imaju mogućnost da im priušte sve što požele, Jelena i Nenad vaspitavaju svoje mališane da budu skromni, a darove dobijaju samo po zasluzi.

Od kada je mala Rea početkom jeseni ušetala u njihov život, pomoć oko nje imaju i od sinova koji su veoma angažovani oko sestrice:


- Naši dečaci obožavaju sestru. Andrej joj svaki dan priča priče i ona je njegova princeza, dok je Aleksej mali da bi na isti način pokazao ljubav pa je samo ljubi i daje joj svoju dudu koju beskrajno voli – s osmehom komentariše gospođa Krstičić.

,,Od kada nam se najstarije dete rodilo, kao da smo podetinjili i praznična euforija drži nas mesecima. Zato našu jelku okitimo već u novembru i od tada svaki dan pevamo pesmice o Deda Mrazu”, kaže Jelena

Slušajući svoju suprugu kako priča o porodici, Nenad se samo osmehuje i otkriva zbog čega njegova ljubav prema supruzi plamti kao prvog dana:


- Svaki dan iznova se zaljubljujem u Jelenu, a takav muškarac uvek ima ideju kako da oduševi ženu! Kada je obostrano, onda to funkcioniše u krug! Oboje se trudimo da jedno drugom ispunjavamo želje, a da bi to bilo moguće, partneri moraju da budu potpuno otvoreni jedno prema drugom. Mi smo, pre svega, najbolji prijatelji i najčvršći oslonac jedno drugom.

Ljubav i poštovanje definitivno su naš glavni pokretač – kaže Nenad i dodaje da ne planiraju proširenje porodice jer su sa dva sina i ćerkom stvorili svoju idealnu trojku.

,,Svaki dan iznova se zaljubljujem u Jelenu, a takav muškarac uvek ima ideju kako da oduševi ženu! Kada je obostrano, onda to funkcioniše u krug”, objašnjava Nenad

,,Od kada nam se najstarije dete rodilo, kao da smo podetinjili i praznična euforija drži nas mesecima. Zato našu jelku okitimo već u novembru i od tada svaki dan pevamo pesmice o Deda Mrazu”, kaže Jelena

,,Mi smo, pre svega, najbolji prijatelji i najčvršći oslonac jedno drugom. Ljubav i poštovanje definitivno su naš glavni pokretač”, otkriva Nenad

Nenad se osvrnuo i na napornu sezonu koju je imao iza sebe i koliko je to uticalo na porodicu jer je propuštao neke bitne situacije iz njihove svakodnevice


- Jeste bilo veoma  naporno i sa zgusnutim rasporedom, tako da ponekad uopšte nisam uspevao da vidim decu. Kad se vratim sa utakmice, oni već spavaju, a već sutradan idem u novi karantin, pa mi je Jelena non-stop slala snimke nekih zanimljivih trenutaka koje nisam želeo da propustim.

Sada imamo pauzu skoro mesec dana i pored svojih individualnih treninga, da ne bih ispao iz forme, definitivno sam napunio baterije za nastavak sezone – kaže fudbaler i otkriva da je u novogodišnjoj noći poželeo da mu se ponovi prethodna godina na sportskom planu, a već 13. februara imaće prvi test na utakmici protiv CSK-a iz Moskve. C

World Class Bazar | Bulevar Mihajla Pupina 1, Novi Sad | 021 422218

World Class Park City | Narodnog fronta 21c, Novi Sad | 021 2100217

JEDNA ČLANARINA ZA DVA NAJBOLJA

FITNES CENTRA U NOVOM SADU!

Sve prepreke

konačno su uklonjene

Povratak velikana

Najuspešniji srpski sportista Novak Đoković kaže da je najgore prošlo i dok uživa u nezaboravnim trenucima koje provodi sa suprugom Jelenom, njihovim sinom Stefanom i ćerkom Tarom, ističe da je spreman za nove uspehe

Piše: Jelena Kovačević

Foto: Nebojša Babić

Ovakvog Đokovića još niste videli!, glasio je bombastičan naslov italijanske Republike, kojim je početkom januara predstavljen novi imidž donedavno prvog reketa sveta. Promena izgleda nije baš toliko drastična, ali je očigledno bila sasvim dovoljna da pokrene sijaset polemika s pitanjem da li je brada od nekoliko dana izraz sujeverja, posle niza neuspešnih meseci i zbivanja u njegovom životu koja nisu imala baš mnogo veze sa sportom. U svakom slučaju, reklo bi se da početak godine obećava i da je lošoj sreći konačno došao kraj, a i Australija bi mogla malo da pomogne, budući da je upravo u Melburnu osvojio prvi grend-slem u karijeri.


Porazi su sastavni deo sporta i ne postoji šampion koji tokom karijere nije prošao kroz makar jednu krizu. Međutim, nekima je očigledno zabranjeno da se suočavaju s teškim periodima, naročito u zemlji u kojoj se uspeh ne prašta i gde svi veruju da umeju da igraju tenis kao Novak Đoković. Čovek koji nam je doneo toliko radosti, imao je prilike da za kratko vreme doživi i euforično uzdizanje među zvezde i ono užasno razočaranje kada vas, posle samo jednog malog kiksa, surovo tresnu o tlo, zaboravljajući da je lopta okrugla i da niko ne može da bude večiti pobednik.

 

Na scenu se vraća, kako kaže, potpuno zdrav i motivisan da igra i do četrdesete, ako treba. U njegovom timu sada je novi trener, bivši kolega Radek Štepanek, dok će s Agasijem uglavnom raditi na daljinu

Ipak, neosnovana upiranja prstom i komentari samozvanih stručnjaka, nisu omeli apsolutnog heroja nacije. Utehu, radost, energiju i najveću podršku pronalazio je, kao i uvek do sada, u svojoj porodici, koja se u avgustu uvećala za još jednog člana. 


- Jelena i ja smo svaki trenutak Tarinog dolaska na svet proživeli zajedno i kao muškarac moram da izrazim veliko divljenje i zahvalnost svakoj ženi. Koliko bola i nesebičnog davanja one prođu da bi stvorile, donele na svet i odgajile ta mala božanstvena bića. Kakav blagoslov...  Jelena i Tara su moja dva anđela, a Stefan je ponosni stariji brat koji želi da učestvuje u Tarinim rutinama. Život je divan – rekao je Đoković povodom rođenja ćerke.

U pripremama za pohod na nove titule pomažu mu i sve češće posete rodnom Beogradu. To mu, kako je ne tako davno napisao na Instagramu, uvek zagreje srce i dušu. A euforija koja ga prati od trenutka kada sleti na aerodrom Nikola Tesla, ravna je onoj koju doživljavaju svetske filmske i muzičke ikone.


- U poslednjih desetak godina ne boravim toliko često u Srbiji, ali svaki put kada se vratim, osetim leptiriće u stomaku. Vraćaju mi se emocije iz detinjstva. Čovek može da proputuje ceo svet, ali kada je kod kuće, to je zaista poseban osećaj – rekao je proslavljeni teniser.

Serija loših igara počela je posle trijumfa na Rolan Garosu, u maju 2016, nakon osvajanja jedinog trofeja koji mu je nedostajao u grend-slem kolekciji. Promena načina ishrane, a potom i celog stručnog štaba, izazvala je bezbroj polemika u sportskoj javnosti i svi su se bavili analizom Đokovićevih sve gorih partija, kao i traženjem razloga koji su do toga doveli.
 

Utehu, radost, energiju i najveću podršku Novak pronalazi, kao i uvek do sada, u svojoj porodici, koja se u avgustu uvećala za još jednog člana

Sve je, tek godinu dana kasnije, objasnio izraz lica prepun bola, koji je prekinuo četvrtfinale Vimbldona. Novak je hrabro stiskao zube, sve dok trnci u laktu nisu postali toliko snažni da više nije mogao da ih ignoriše. Reket mu je ispadao iz ruke i posle prvog seta bio je primoran da preda meč, razočaravši publiku koja je bila ubeđena da nastavlja stazama slave s kojih je skrenuo posle Otvorenog prvenstva Francuske. Ignorisanje problema s laktom trajalo je mesecima, a kriza je bila sve primetnija. Na kraju je, po savetu lekara, teška srca morao da se oprosti od ostatka sezone.

Ozleda je bila prilično ozbiljna, a slavnog tenisera čekali su dug i temeljan oporavak, konsultacije sa lekarima, terapije. Bio je svestan da na neodređeno vreme mora da se udalji od terena ako želi da se na njega vrati na velika vrata. U pomoć mu je priskočio i legendarni Andre Agasi. Pomak je bio osetan, ali ne i dovoljan. S druge strane, imao je više prilike da se odmara i da sa suprugom Jelenom, sinom Stefanom i ćerkom Tarom dolazi u Srbiju.

Ne mogu da prestanem da se smejem, nedostajalo mi je sve ovo. Nikada nisam ni pomislio da se neću vratiti. Učinio sam sve što sam mogao da opet zaigram na najvišem nivou

U poslednjih desetak godina ne boravim toliko često u Srbiji, ali svaki put kada se vratim, osetim leptiriće u stomaku. Vraćaju mi se emocije iz detinjstva

- Nisam ni blizu svog najboljeg izdanja. Svestan sam gde sam, ali i gde želim da budem, a to je prvo mesto. Zahvalan sam što tokom karijere nisam imao mnogo povreda. Nikada se nisam podvrgao bilo kakvoj operaciji, verovatno zbog sopstvenog životnog stava koji mi je još od malih nogu usadila Jelena Genčić. Taj princip uvek sam negovao i verujem da su me, upravo zahvaljujući tome, povrede zaobilazile. Jedini sam od tenisera u vrhu koji nije imao pauzu dužu od mesec dana. Sada, izgleda, sve dolazi na naplatu. Telo mi šalje poruke da nešto moram da promenim i da ovako ne mogu da nastavim – izjavio je na konferenciji za medije jedva suzdržavajući suze, ali spreman da otkrije ono što je mesecima nosio u sebi.

Posle famoznog ispadanja sa Vimbldona, neki njegovi zemljaci to su mu zamerili, zaboravljajući šta je sve za njih činio tokom protekle decenije. Čuli su se, između ostalog, i komentari da se osećaju kao da su pokradeni u uličnoj pljački. Mnogi su smatrali da je na pogrešnom režimu ishrane i da to uzima danak, ne razmišljajući o tome da li je imao opravdan razlog da ga se pridržava. Nisu oprostili sportskom divu ni izjavu da mu tenis više nije najvažnija stvar u životu, čak su je nazvali tragičnom. Smetnuli su s uma da savršena mašina još nije izmišljena i kako čak i najbolji ponekad ostanu bez motivacije, ali i da je upravo njegovo ime bila prva reč koju stranci izgovore kada se pomene Srbija. Bio mu je potreban dug i kvalitetan odmor, jer se nije zaustavljao od trenutka kada je svet čuo za njega.

Na scenu se vraća, kako kaže, potpuno zdrav i motivisan da igra i do četrdesete, ako treba. U njegovom timu sada je novi trener, bivši kolega Radek Štepanek, dok će s Agasijem uglavnom raditi na daljinu, kada bude igrao grend-slemove i turnire iz masters serije.

- Ne mogu da prestanem da se smejem, nedostajalo mi je sve ovo. Nikada nisam ni pomislio da se neću vratiti. Učinio sam sve što sam mogao da opet zaigram na najvišem nivou. Najgore je prošlo – rekao je nedavno Đoković, posle pobede na egzibicionom turniru u Melburnu, ne opterećujući se pozicijom na ATP listi. C

Lajkujte našu Facebook stranu i saznajte prvi kada izađe novi broj magazina

Klikni na Share dugme i podeli zadovoljstvo čitanja magazina        

sa svojim prijateljima

Sada je sve podređeno porodici

Novo životno poglavlje

Bojana Barović:

 

Uspešna manekenka i supruga pevača Nikole Rokvića objašnjava šta je u njihovom životu promenio dolazak ćerkice Leone, tvrdi da su zbog deteta promenili životne prioritete i ističe kako se trude da budu bolji ljudi i svojoj mezimici prenesu vrednosti koje su oni usvojili od svojih roditelja

Piše: Maja Jovanović

Foto: Privatna arhiva

Pridržavate li se neke vaše tradicije ili to zavisi od trenutnih planova?
- Ranije, dok smo bili mlađi, umeli smo da otputujemo za praznike, ali poslednjih godina volimo da se držimo tradicije i običaja. Za Božić svi smo na okupu, a ujutru idemo na liturgiju u crkvu.
 

Koliko su se slavlja promenila od kada ste postali roditelji?

- Sada imamo obavezu da prenesemo na naše dete, sutra i decu, sve ono čemu smo mi naučeni i ono što nam je rođenjem na ovim prostorima dato. Izuzetno je važno održati porodicu kao instituciju u ovim vremenima kada je tako nešto, nažalost, pod velikim znakom pitanja. Mi Srbi još imamo tu tradiciju i poštovanje prema porodičnim vrednostima i na nama je da to prenesemo na decu, pa gde god oni sutra bili da i to živi s njima.

Po čemu ćete pamtiti 2017. godinu? 

- Ona je za nas bila divna i puna promena. Ja sam pokrenula svoju prirodnu kozmetičku liniju za bebe, a Nikola pored muzičkih sada radi i na nekim drugim projektima. Uz sve to, preselili smo se i prvi put sami gradimo sopstveni životni prostor. Ova godina bila je važna za postavljenje temelja za budućnost.

Šta očekujete od 2018?

- Trudimo se da radimo na sebi i na najbolji mogući način vaspitamo Leonu, ali i da mnogo drugih stvari prenesemo iz stare u ovu novu godinu.

Poznati supružnici, model Bojana Barović i pevač Nikola Rokvić, svoju ljubav započeli su na pustom ostrvu tokom uzbudljivog takmičenja Survivor. Od tada suočili su se sa brojnim izazovima, ali njihova ljubav svemu je odolela. Od kada su u leto 2016. godine postali roditelji devojčice Leone, njihova svakodnevica u potpunosti se promenila. Život na relaciji Amerika -  Srbija više nije bio opcija. Hteli su da njihova naslednica mirno i bezbrižno odrasta, pa su odlučili da se nastane u Srbiji, gde žive i njihovi najbliži. Želeli su da razvijaju zdrave porodične vrednosti i nauče Leonu koliko su važni mir i blagostanje. Posete manastirima po Srbiji ispunjavaju srećom Nikolu i Bojanu, a tokom prethodne godine preselili su se i u novi dom u koji su utkali mnogo ljubavi, što smatraju temeljom za budućnost.

Kako provodite praznike? 
- Najviše volimo da budemo sa porodicom, a pošto su Nikolini i moji roditelji u različitim gradovima, trudimo se da se dobro organizujemo i stignemo da obiđemo naše najbliže. Želeli bismo da Leoni prenesemo našu tradiciju i da ona od malih nogu uči prave vrednosti o važnosti porodice i održavanja bliskih odnosa. Iako se trudimo da tako živimo i mimo praznika, nekada zbog brojnih obaveza ne stižemo da se dovoljno posvetimo nama dragim ljudima i kada dođu praznici, lepo se okupimo u toploj porodičnoj atmosferi.

Najviše trpi naš socijalni život, ali sada moramo da se posvetimo porodici i poslu. Oboje mislimo da se to kod nas namestilo nekim prirodnim tokom

Izuzetno je važno održati porodicu kao instituciju u ovim vremenima kada je tako nešto, nažalost, pod velikim znakom pitanja

Na koji način usklađujete poslovne obaveze i vreme neophodno za privatni život? 

- Uspevamo da se organizujemo, iako na kraju možda najviše trpi naš socijalni život, ali sada moramo da se posvetimo porodici i poslu. Oboje mislimo da se to kod nas namestilo nekim prirodnim tokom.

Veoma ste posvećeni porodičnim vrednostima. S kakvim se sve izazovima suočavate kako biste uspeli da  ostvarite svoje ideje i verovanja? 

- Kada čovek čvrsto veruje u nešto i živi ono u šta veruje, izazovi su samo prolazna stavka. Mi smo napravili svoj životni kutak koji nam je nešto najvrednije i za šta ćemo se uvek boriti. Rastužuje nas kada vidimo mlade koji kreću stranputicom jer ih možda niko nije podučio pravim vrednostima. Svi pravimo greške u vaspitavanju dece, ali na nama je ogroman zadatak da svoje naslednike, dok su još mali, naučimo prioritetima jer kada odrastu, tada je kasno.

Art of Blossom - flower artistry & gift shop

Najnoviji, ekskluzivni salon cveća u  centru Beograda.

Odaberite naše  bukete  koji odišu kreativnošću i stilom ili unikatne flower boxes
ili jednostavno, odaberite samo jednu vrstu cveća i nikad nećete pogrešiti.

 

Vaše želje, porudžbine i pitanja možete poslati na:

mail: flowers@artofblossom.com

telefon: +381 66 1818 88 

adresa: Tadeuša Košćuška 18. Kalemegdan.

 

Dostavu vršimo samo na teritoriji Beograda.

Da li je u današnje vreme teško negovati brak i imati uspešnu karijeru?

- Verovatno je lakše nego biti uskraćen za jedno od ta dva. Čime god da se bavite, podrška partnera znači mnogo. Imamo sreće da su nam poslovi veoma slični pa samim tim postoji više razumevanja.

Na koji način održavate ljubavne iskre i da li još zavodite jedno drugo?

- Neka to ostane naša mala tajna.

Prethodna godina bila je za nas divna i puna promena. Ja sam pokrenula svoju prirodnu kozmetičku liniju za bebe, a Nikola pored muzičkih sada radi i na nekim drugim projektima

Kakve poslovne planove imate u ovoj godini? 

- Free Baby kozmetika za sada ima četiri proizvoda, a planiramo da u ovoj godini uvrstimo još neke koji neće biti samo za bebe. Nikola takođe ulazi u neke druge poslovne vode i planira da snimi još jednu divnu pesmu.

Imate li nekih neostvarenih planova na polju karijere koje biste sada želeli da ostvarite?

- Imamo, i to mnogo. Naš život tek sada kao da počinje i radujemo se svim izazovima na poslovnom planu jer ćemo samo tako učiti i napredovati. C

Svi pravimo greške u vaspitavanju dece, ali na nama je ogroman zadatak da svoje naslednike, dok su još mali, naučimo prioritetima, jer kada odrastu, tada je kasno

Put ka rešenju velike misterije

Moja mama Olja ostavila

je trag o promeni mog identiteta

 

Slikarka iz Pančeva Ljiljana Marić kaže da je dešifrovala  tajni kod koji je njena majka, slavna Olja Ivanjicki, ostavila pre nego što je zauvek napustila ovaj svet i priseća se jednog od susreta s njom koji će joj zauvek ostati u sećanju

Piše: Saša Tošić

Foto: Dušan Đorđević

- Mislim da je moja majka Olja ovim kodom svima stavila do znanja o kakvoj arbitrarnosti je reč, i to od strane državnih organa koji su omogućili promenu mog identiteta. Iz tog broja, za koji verujem da je JMBG, može se jasno videti i moj pravi datum rođenja i godina, kao i region Odžaci. Poznato je da se otetim bebama, kao i deci koja su na bilo koji drugi način odvojena od roditelja, daje novi identitet, drugi datum rođenja i JMBG, pa je tako i meni u sadašnjim dokumentima kao mesto rođenja navedeno Pančevo, kao i drugačiji datum rođenja. Što se tiče oznake za pol, u kodu koji je moja mama ostavila piše 101, što je oznaka za mušku decu, pa verujem da je u trinaestocifrenom broju iz Oljinog intervjua, ostavljen trag o mom ocu i njegovom poreklu. Njegova pomoć, kao i prijateljska podrška, mnogo mi znače – kaže Ljiljana Marić, a potom se priseća jednog slučajnog susreta sa Oljom Ivanjicki, koji joj je posebno ostao urezan u sećanje. Po ovim šiframa i igrama podignutih i spuštenih brojeva, može se zaključiti da sam neko vreme bila na drugoj teritoriji, dok me nisu kupili ljudi koje sam zvala svojim roditeljima.

Igre slova i brojeva u dokumentaciji mnogo pokazuju, zato se mora dobro proučiti zakon i detaljno sagledati svaki upis da bi se videlo šta je rađeno po zakonu, a šta mimo njega. Kada je reč o tumačenju dokumenata i zakonskim procedurama koje su na raspolaganju žrtvama afere Krađa beba, mnogo mi pomaže Ivan Miljković, čovek koji je pronašao svog brata blizanca otetog odmah po rođenju i prodatog jednoj porodici na Kosovu. Ivan već godinama čini sve da sud i ostale nadležne institucije vrate pravi identitet njegovom bratu.

Nakon što je u prethodnom broju magazina 52 prvi put javno ispričala svoju potresnu životnu priču i otkrila da joj je odmah posle porođaja oteto troje dece, ali i sopstveni identitet, umetnica iz Pančeva Ljiljana Marić suočila se sa brojnim komentarima.

 

Tekst iz prethodnog broja:

Ukraden mi je identitet ali i troje dece

 

Neki od njih dali su joj vetar u leđa da nastavi u borbi za istinu i pravdu, ali bilo je i onih koji su joj svojim opaskama pokušali da sipaju so na ranu. Reč je samo o pokušajima, jer je ova hrabra majka petoro dece, od kojih je samo dvoje odrastalo uz nju, tokom života navikla da se nosi sa mnogo težim stvarima nego što su izgovorene ili napisane reči. Naučila je da se nosi sa nedelima, verujući da je istina možda spora, ali ipak dostižna. 

Naime, u prethodnom broju našeg magazina Ljiljana Marić je objasnila na koji način je saznala da joj je iz prve blizanačke trudnoće oteto dvoje, a iz druge jedno dete. Potom je govorila o tome kako je tragajući sa svojim suprugom Draganom za njihovom otetom decom, saznala da ni sama nije odrasla uz biološke roditelje, već da je njena majka čuvena slikarka Olja Ivanjicki.

 

O dokazivanju svog porekla nije mnogo detaljisala, ističući da će to učiniti u dokumentarnom filmu Rođeni oteti, reditelja Milana Lakića, koji će premijerno biti prikazan početkom februara u kripti Hrama Svetog Save. Ipak, dok iščekuje prvo prikazivanje ovog dokumentarca, gospođa Marić rešila je da ekskluzivno u magazine 52 rasvetli jedan interesantan detalj. U jednom od poslednjih intervjua, tri meseca pred kraj života, Olja Ivanjicki je u magazinu Puls, u rubrici Lična karta, odbila da odgovori na faktografske lične podatke poput imena, prezimena, nadimka, datuma rođenja, bračnog stanja i potomstva, već je na sve to mistično rekla Rođena: 1005967811019  Sve je čipovano, ko ume da dešifruje ovaj kod, naći će odgovor i na ostala pitanja. Broj koji je Olja ostavila ima trinaest cifara, koliko ima i jedinstveni matični broj građana. Međutim, jasno je da slavna slikarka u ovom intervjuu objavljenom u februaru 2009. nije rekla svoj JMBG, jer prvih sedam cifara predstavljaju datum i godinu rođenja, već je naglasila da je reč o tajnom kodu.

  
- Taj intervju objavljen je u vreme kada smo Olja i ja uveliko preko posrednika ugovarale susret koji je, nažalost, njena smrt zauvek onemogućila – kaže Ljiljana Marić i nastavlja da govori, pokušavajući da dešifruje poruku koju je, kako kaže, njena biološka majka ostavila celokupnoj javnosti. 

 

Rođena: 1005967811019  Sve je čipovano, ko ume da dešifruje ovaj kod, naći će odgovor i na ostala pitanja, izjavila je Olja Ivanjicki u jednom od svojih poslednjih intervjua odbijajući da navede faktografske lične podatke poput imena, prezimena, nadimka, datuma rođenja, bračnog stanja i potomstva

DNK test je jedini merodavan dokaz o identitetu, koji sud priznaje samo ukoliko se uradi po njegovom nalogu. Zbog toga očekujem da će taj nalog čim pre biti izdat, da se uradi test i da se konačno vrati pravi identitet mojoj otetoj deci, kao i meni

,,Po ovim šiframa i igrama podignutih i spuštenih brojeva, može se zaključiti da sam neko vreme bila na drugoj teritoriji, sve dok me nisu kupili ljudi koje sam zvala svojim roditeljima”

Oprečne reakcije

 

Posle ispovesti u prošlom broju magazina 52, Ljiljana Marić suočila se s mnogobrojnim komentarima.

- Shvatila sam da su ljudi u Srbiji oguglali i ne dotiče ih tuđa muka. Mnogi su me u komentarima na društvenim mrežama razapeli na krst i častili raznim epitetima koje od takvih osoba doživljavam kao kompliment – kaže ona i nastavlja:

- Međutim, ja i dalje koračam podignute glave, ponosna, jača nego ikad. Na zlurade komentare neću obraćati pažnju jer znam istinu, a ko ne veruje, to je njegova stvar. Bilo je mnogo i pozitivnih reakcija, reči hvale i podrške, od ljudi koji, na svu sreću, nisu u ovoj materiji, za razliku od onih koji dolaze od oštećenih porodica i imaju isti problem kao i ja. Očigledno, mnogima smeta istina i ne žele da joj pogledaju u oči. Bitno mi je da oko sebe imam dovoljno dragih osoba od kojih u svakom trenutku dobijam podršku, pomoć i toplu reč.

- Jednom prilikom, ispred naše porodične kuće u Pančevu zaustavio se automobil beogradskih registracija iz kog je izašla Olja, a potom i vozač koji se držao na distanci. U dvorištu je bila naša ćerka Deana, igrala se i nije mnogo obraćala pažnju na ljude koji je posmatraju. Olja je nekoliko minuta nepomično stajala i gledala u moju ćerku. 

Ni reč nije progovorila, samo joj se na licu primetila neka seta. Tada nisam znala da Olja zapravo posmatra svoju unuku, kad već nije smela da je zagrli i uzme u naručje. Čim sam saznala da mi je biološka majka Olja Ivanjicki, pomislila sam da sam žrtva afere Krađa beba ili da me je možda dala usvojiteljskoj porodici, ali sam naknadno saznala da je ona zapravo bila ucenjena. Morala je da krije trudnoću,  porođaj i dete zbog partnera s kojim je ostala u drugom stanju – mog oca. Mozaik je veliki i teško ga je sklopiti, ali eto, kockice se polako ali sigurno slažu. Geni su geni i to niko ne može da promeni. DNK test je jedini merodavan dokaz o identitetu, koji sud priznaje samo ukoliko se uradi po njegovom nalogu. Zbog toga očekujem  da će taj nalog čim pre biti izdat, da se uradi DNK test i da se konačno zakonski vrati pravi identitet mojoj otetoj deci, kao i meni – završava Ljiljana Marić. Za sada..C

Olja je nekoliko minuta nepomično stajala i gledala u moju ćerku ispred naše kuće. Ni reč nije progovorila, samo joj se na licu primetila neka seta. Tada nisam znala da ona zapravo posmatra svoju unuku

Godina velikog jubileja

Oliver Mandić:

Uvek sam tačno znao gde grešim

 

U februaru navršiće se četiri decenije od objavljivanja kultnog singla Ljuljaj me nežno, jedne od najvećih zvezda domaće pop i rok muzike i neprevaziđenog majstora scenskog nastupa, koji je posle dugog traganja za pravom ženom spoznao šta je istinska ljubav tek kad je upoznao suprugu Maju, s kojom je dobio ćerku Hanu Colu

Piše: Žaneta Apostolovski

Foto: Ivan Dobričić

Još od kada se pojavio preobučen u žensko, u spotu za pesmu Ljuljaj me nežno, Oliver Mandić trasirao je sebi put nepredvidivog majstora scene koji nikada ne pristaje na prosek. Muzičku karijeru započeo je početkom sedamdesetih ostavivši trag u nekoliko sastava, a prvi samostalni singl Ljuljaj me nežno objavio je pre tačno četiri decenije, 13. februara 1978. godine.

Njegova karijera predstavlja spoj šoka i muzike kojoj vreme ništa ne oduzima. Nazivali su ga čudnim tipom, pripisivali mu homoseksualnu orijentaciju, nagađali o novcu koji je zaradio, prepričavali detalje sa ludih žurki koje je nekada pravio u svom stanu u Kosovskoj ulici, ali niko nije mogao da mu ospori kvalitet kompozicija koje je stvarao. I posle mnogo godina profesionalne pauze, njegova muzika i dalje se vrti na svim radio-stanicama. Uz Oliverove ljubavne stihove, generacije parova započinjali su svoje romanse, raskidali, mirili se… A on je posle toliko godina traganja za pravom ženom, spoznao šta je istinska ljubav tek kad je upoznao sadašnju suprugu Maju, s kojom je pred doček 2010. godine dobio ćerku. Devojčici, koja je Oliveru drugo a Maji prvo dete, roditelji su dali ime Hana Cola, po pevačevoj majci Stojanki, koju su bližnji od milja zvali Cola.

Sve vreme tragao sam za ženom kao što je Maja, ali ljubav mi se dogodila tek u četrdeset drugoj godini. Sada imam divnu suprugu i pravim se važan

Jeste li zahvalni Maji Odžaklijevskoj što pre četrdeset godina nije došla u Split da snimi pesmu Ljuljaj me nežno, koju ste napisali za nju?
- Naravno, obećao sam joj kako ću joj zbog toga kupiti mini moris, ali to još nisam uradio. Maja neverovatno peva i dobar je čovek. Podseća me na Kalamiti Džejn i Robina Huda, jer stalno brine o drugima. Veoma je emotivna i uvek se u svemu daje do kraja, bilo da je reč o prijateljima, deci, ljubavima... Srećan sam što znam takve ljude kao što su ona, Ceca Bojković i što sam poznavao Miru Stupicu, Ružicu Sokić, Petra Kralja, Gagu Nikolića, Preleta, Tirketa, Zorana Radmilovića, Mucija Draškića…

Od samog početka umeli ste da uzburkate javnost, kako scenskim nastupom, tako i svojim stavovima. Za vas govore da ste u najmanju ruku čudni zato što se razlikujete od drugih. Smeta li vam to etiketiranje?

- Nikada nikome nisam voleo da se udvaram. Kontrirao sam normalnim standardima i nisam se uzbuđivao što su mi govorili da sam lud, jer je publika volela moje pesme.

U vašem kafeu u centru Beograda imali ste scenu Kod Mucija, gde su svakog ponedeljka nastupali bardovi srpskog glumišta koje ste pomenuli. 
- Zaključao sam klub kad je Muci umro i tri godine nisam ga otvarao. Sada tamo rade moji prijatelji, ali nameravam da ponovo vratim scenu Kod Mucija. Bila su to lepa vremena i čast mi je što su takvi umetnici tamo dolazili.

Već ste skoro dve decenije u srećnom braku. Gde ste prvi put sreli suprugu Maju?

- U klubu Bombo, koji je ranije držao Džej. Došao sam sa ekipom i četiri, pet devojaka. Otišao sam do šanka da kupim cigarete baš kad je ona sa drugaricama ulazila u kafić. Istog trenutka prišao sam joj i upitao je: Odakle si? Pogledala me je i kroz smeh odgovorila da je iz Hercegovine. Zamolio sam Džeja da isključi muziku, kleknuo dole i zaprosio je pred petsto ljudi. Dogovorili smo se da se vidimo sutradan, ali ona se, naravno, nije pojavila. Jurio sam je četiri godine i na kraju uspeo da je odvedem kod matičara.

Upornost vam se očigledno isplatila.
- Ljubav je čudo. Kraljevi su zbog nje skidali krune s glava, a ne ja kome su samo ljubav i muzika potrebni.


Promenili ste se. Ranije niste baš pohvalno govorili o ženama, čak ste ih i vređali.

- Sve je to bio odraz moje patnje za pravom ljubavlju. Tačno je da sam mnogo puta govorio takve stvari, ali sve vreme tragao sam za ženom kao što je Maja, a kad čovek nešto mnogo želi, na kraju to i dobije. Meni se ljubav dogodila u četrdeset drugoj godini. Sada imam divnu suprugu i pravim se važan.

Jeste li pažljivi prema njoj, kada ste joj poslednji put poklonili cveće? 

- Nas dvoje smo dvadeset četiri časa zajedno. Držimo se za ruke, šetamo satima pored mora u Igalu i Herceg Novom... Ranije to nisam mogao ni da zamislim.

Često ističete kako ste veoma patrijarhalno vaspitani. Ko u vašoj kući vodi glavnu reč?

- Nemam ja takvih problema. Maja vodi kompaniju i biznis, ona brine o svemu. Ja samo sviram, slušam muziku i jedem najbolju klopu na svetu koju mi, naravno, ona sprema. Verujem da sam jedini muškarac u Beogradu kome žena peče hleb. Pravi ga u električnoj pekari od crnog brašna i raznih žitarica. 

Da li vi ponekad nešto skuvate?

- Nikada nisam ni pokušao, ali zato ona to savršeno radi. Menja sijalice, angažuje majstore, vodi lokale, ide u nabavku, tako da sam ja baš kao paša. 

Kako su vas prihvatili njeni roditelji?

- U početku nije bilo nimalo lako. Tašta nije htela ni da čuje za mene. Zvala me je i preko telefona sasula sijaset uvreda na moj račun, dok su njena braća vrebala priliku da me prebiju. Ali, iako su jedva pristali na naše venčanje, ja sam od Maje tražio da potpiše predbračni ugovor, kao u američkim filmovima. Ona je otišla i sve ispričala mojoj majci, koja joj je nedvosmisleno zapretila: Slušaj, dete moje, ako to uradiš, nemoj više da mi dolaziš. Da sam tvoja majka, ja bih ga premlatila. I, naravno, njena reč bila je presudna.

Da li vam je ponekad žao što nikada niste svirali u džez orkestru, iako ste to mnogo želeli?

- Žao mi je, ali kad vidim da se moje pesme koje sam pisao pre više od dve decenije i danas slušaju, onda kapiram kako ne smem da budem poražen pred samim sobom. Svih ovih godina od publike sam dobijao mnogo ljubavi i zato razmišljam da joj se na neki način odužim, jer nikada nisam održao koncert u Srbiji, Bosni i Makedoniji, nego sam sve vreme nastupao u Sloveniji i Hrvatskoj. Zato stalno imam osećaj kako moram da zatvorim krug. Voleo bih da objavim album s pesmom Mama i muzikom koju sam snimio u Americi.

Tamo ste radili sa Čikom Koriom, Herbijem Henkokom, Petom Metinijem i pokojnim Fredijem Habartom i Majklom Brekerom. Da li biste na neke od tih nastupa pozvali Koriju, Metinija ili Henkoka?

- Došao bi Čik Korija i još neki svetski muzičari, ali sigurno bi tu bili i Ceca, Aca Lukas, Bora Čorba, Radomir Mihajlović Točak.

Stalno mi je nedostajala ljubav. Na svim fotografijama ja nekog grlim, a mene niko. Čini mi se da bi mi posle majčine smrti bilo malo lakše da sam imao brata ili sestru

Aca Lukas, Saša Ćurčić i ja nismo rođeni da vodimo klub. Kod nas bi verovatno svi pili na crtu i mi bismo propali za dva meseca

S Acom Lukasom i Sašom Ćurčićem hteli ste da otvorite i klub?
- Bila je to više šala. Nas trojica nismo rođeni za takav biznis. Kod nas bi verovatno svi pili na crtu i mi bismo propali za dva meseca.


Konsultujete li i suprugu oko nekih pesama?
- Ona više voli Cecu nego mene, ali poštuje ono što radim. Ceca ima neverovatan uticaj na ljude i u stanju je da svojim glasom opčini sve oko sebe.


Zašto ste se u jeku najveće popularnosti povukli i pobegli na Taru?
- Tu sam proveo detinjstvo, tu su mi se rodili otac, baba, deda, a od 1991. Tara je postala i moje uporište. Nisam pobegao, nego sam počeo da gradim centar Olivud koji ću ostaviti opštini Bajina Bašta kao moju zadužbinu. U taj projekat uložio sam višak novca i ljubavi. Voleo bih da tu dolaze ljudi iz celog sveta kako bismo razmenili znanja i pomogli mladim, talentovanim osobama da ostvare svoje snove.

Kad je moja mama čula kako od Maje tražim da potpiše predbračni ugovor, nedvosmisleno joj je zapretila: Slušaj, dete moje, ako to uradiš, nemoj više da mi dolaziš. Da sam tvoja majka, ja bih ga premlatila

Svoj mir na ovoj planini svojevremeno je našao i Ljuba Tadić, jedan od naših najvećih glumaca, za koga ste rekli kako vas je svakodnevno učio mudrosti.
- Ljuba je zaista bio laf i svi su ga voleli. Posle jednog gostovanja u Bajinoj Bašti, Petar Božović zamolio me je da ga odvedem do njega i Snežane. Popio sam nekoliko rakija i otišao kući, a Pera je ostao na ručku. Sutradan mi je Ljuba onim svojim dubokim glasom rekao: Oli, znaš li šta se juče dogodilo? Pojeo nam je svu hranu iz zamrzivača i frižidera. Veliki je glumac, ali nemoj više da nam ga dovodiš. Mnogo je ješan, šalio se Ljuba i do detalja prepričavao kako se Peri otvorio apetit na Tari. 

Vaše komšije pričaju kako ste pre nekoliko godina ofarbali celo stado ovaca?

- Jesam! Kupio sam veliko stado i unajmio čuvara, ali životinje su stalno nestajale. Kad sam primetio da ih je sve manje, odlučio sam da ih obeležim sprejom kako bih znao koja je moja. Posle toga nijedna ovca više mi nije bila ukradena. 

Verovatno bi na tu domišljatost bio ponosan i vaš deda, koji vas je u jeku najveće popularnosti zvao da organizujete kosidbu u Zaovinama? 

- Njega uopšte nije interesovalo to što radim, on je na televiziji gledao samo Dnevnik. Usred turneje po Istri, telefonirao mi je i prodrao se: Vule, landaro jedna, dovlači se ovamo da sakupimo kosce. Kakva zvezda, kakvi koncerti, dolazi odmah. Nisam imao kud, prvi sam mu unuk, odložio sam sve za deset dana i otišao. Deda je bio autoritet. Poticao je iz najbogatije familije u tom kraju, koja je posedovala vodenicu, strugaru i struju još od 1924. godine. Njegova reč se poštovala.

Majka vam je bila učiteljica. Kao najbolji prosvetni radnik, dobila je i dva ordena od Tita. 

- Predavala je deci od prvog do petog razreda i svi njeni đaci danas su ljudi s ozbiljnim karijerama. Učenici su je obožavali i posle odlaska u penziju, godinama su joj donosili cveće. 

Bili ste izuzetno vezani za nju? 

- Ona i Dušan Prelević bili su moje mecene i najveća podrška. Umrla je 2000. godine i mnogo mi nedostaje.

Imala je karcinom dojke? 

- Da. Njena bolest mnogo me je pogodila. Kad mi je saopštila od čega je obolela, bio sam potpuno slomljen.

Majka mi je obolela od karcinoma dojke i njena bolest mnogo me je pogodila. Kad mi je saopštila šta je u pitanju, bio sam potpuno slomljen

Svaki put kad vas nešto protrese, vi emocije pretočite u muziku. Tada ste komponovali pesmu Mama?

- Otišao sam kod sada pokojnog Lazara Ristovskog, s kojim sam sarađivao dvadeset godina. Stvarno je bio čudo. Maestro. Plakao sam pred njim i krenuo da komponujem. Snimio sam je za pola sata. Pozvao sam Marinu i rekao joj kako odmah moram da je vidim. Bila je bolesna, imala je visoku temperaturu i zamolila me je da susret odložimo za drugi put. Uporno sam insistirao sve dok nije pristala. Kad je čula muziku, samo me je odvela u drugu sobu i za deset minuta završila tekst. Ubeđen sam da je to moja najbolja kompozicija koju sam do sada napisao, kao i da su to najlepši stihovi Marine Tucaković. S tom melodijom ispratio sam mamu.  

Vaš otac je bio sudija. Zbog njegovog posla često ste se selili. Živeli ste u Kremnima, Arilju, Srebrenici, Obrenovcu, Beogradu. Zašto o njemu retko kad pričate?

- Ceo život bio sam s njim u nekoj svađi i nesporazumu. 

Ipak, pesma Bobane dobila je naslov po njegovom imenu. Šta ste hteli time da mu poručite?

- Možda je to bio naš rastanak, na najlepši mogući način. Poruka je bila dovoljno jasna.

U bendu ste počeli da svirate sa trinaest godina? 

- Prvo nisu hteli da me prime, ali s obzirom na to da su moji bili imućni, kupio sam po tri gitare, pojačala i bubnja pa su mi tek tada dozvolili da im se priključim. Svirali smo u Makarskoj i Cavtatu, a glavne tezge bile su nam Umka, Mislođin i Barič. Dok smo nastupali u Domu JNA u Obrenovcu, osećali smo se kao svetske zvezde.  

Prvu cigaretu zapalili ste u dvadeset trećoj, a pivo počeli da pijete godinu dana kasnije, iako se s tim porocima dečaci susreću još kao tinejdžeri. Kako ste uspeli tako dugo da odolite tim iskušenjima? 

- U to vreme sve je bilo drugačije, a ja sam stalno imao neke obaveze: prema školi, bendu, nastupima... Meni je bilo najvažnije da sviram i da se družim s ljudima. I sada kad gledam fotografije na svima ja nekog grlim, a mene niko. Stalno mi je nedostajala ljubav. Čini mi se da bi mi posle majčine smrti bilo lakše da sam imao brata ili sestru. Ali, srećom, Bog me je pogledao i dao mi Maju, koju volim najviše na svetu. 

Što sam više učio, tako sam shvatao da malo znam. To je moj najveći problem. Voleo bih ponovo da se rodim, jer mislim da bih bio bolji nego što sam sada

Družili ste se i sarađivali s mnogim bardovima naše glume. Ko je od njih na vas ostavio najupečatljiviji utisak?

- Prele mi je otvorio vrata tog sveta u Ateljeu 212, a posle toga Mira Trailović zvala je mene i Kostu Bunuševca da igramo u četvrtom činu Majke, predstave koju je ona režirala. Od svih, najviše me je impresionirao Zoran Radmilović, koji je živeo slično kao i Prele, ali najveći uticaj na mene imao je Muci Draškić. On me je učio kako da prevaziđem sve svoje mane i postanem bolji čovek.  

Da li je postojala neka osoba u vašem životu od koje ste tražili pomoć ili kojoj ste se poveravali?

- Nikada nisam pripadao takvoj kategoriji ljudi. Uvek sam tačno znao gde grešim. Što sam više učio i radio, shvatao sam da malo znam. I to je moj najveći problem. Voleo bih ponovo da se rodim, jer mislim da bih bio bolji nego što sam sada.

Šta biste kod sebe promenili kad biste se ponovo rodili?

- Način rada. Mislio sam da čovek sa pet sati vežbanja dnevno može da postane pijanista, ali tek kad sam slušao Ivu Pogorelića, koji je do statusa vrhunskog pijaniste došao sa tri puta većim radom, shvatio sam koliko sam grešio. 

Vaš odgovor odnosi se na profesiju, šta sebi privatno zamerate? 

- To što sam voleći ljude doživeo velika razočaranja. Ponekad ne mogu da verujem da su mi se neke stvari dogodile, jer sam sve radio iz najbolje namere

Jeste li nekada ostali bez novca? 

- Ne, nikada. 

Baš nijednom u životu? 

- Da sam se kockao ili radio neke druge stvari koje su neprijatne po džep, možda bi mi se to i desilo. Ali, moji jedini poroci su cigarete i pivo. C

U početku nije bilo nimalo lako... Tašta nije htela ni da čuje za mene, zvala me je i preko telefona sasula sijaset uvreda na moj račun, dok su braća vrebala priliku da me prebiju

Pored mame, najveći mecena bio vam je Dušan Prelević. Gde ste ga upoznali? 

- Preleta sam upoznao kad se u Ateljeu 212 prikazivala Kosa. Neverovatan tip. Malo je radio na svom pevanju, ali mislim da je to najbolje od svega što sam od naših pevača čuo. Kad sam imao grupu Oliver, Prele je došao na probu i rekao mi kako ću odmah početi da radim s njim. Zvali smo se Dušan Prelević i grupa Oliver. Bio je poslednji boem, književnik i pesnik. Žao mi je što se pred kraj života mnogo namučio. 

Prvi praznici uz naslednicu

Ćerkica nam je promenila život

 

Fudbaler Partizana Zoran Tošić Bambi i njegova devojka Jovana Gajić uživaju u prvim nedeljama roditeljstva sa svojom mezimicom Petrom, koja je krajem oktobra došla na svet kao kruna njihove višegodišnje ljubavi

Piše: Maja Jovanović

Foto: Privatna arhiva

Nakon što je sa reprezentacijom Srbije ostvario veliki uspeh plasiravši se na Svetsko prvenstvo u Rusiji, a zatim i fudbalskom klubom Partizan obezbedio evropsko proleće, Zoranu Tošiću Bambiju 2017. godinu obeležilo je i rođenje ćerke. Devojčica je kruna njegove višegodišnje ljubavi sa manekenkom Jovanom Gajić, kojoj je ona prvo dete, dok Tošić iz prethodnog braka ima dve ćerke. Malena Petra postala je centar njihovog sveta i sve je podređeno upravo njoj. Čim se klupska polusezona završila, Zoran je sa Jovanom spakovao kofere i otputovao na Zlatibor kako bi beba uživala na svežem vazduhu i daleko od gradske vreve.

- Pre Nove godine bili smo na Zlatiboru, a posle praznika otputovali smo u toplije krajeve, da se još malo odmorimo pre početka Zoranovih priprema – kaže Jovana, koja se sa partnerom odmarala u Dubaiju, nakon što su novogodišnje i božićne praznike proveli u Srbiji.. 


S obzirom na gust raspored koji je imao, fudbaler u početku nije mogao potpuno da se posveti ćerki, ali Jovana se odlično snašla u majčinskoj ulozi, na šta je Zoran veoma ponosan.

„Jovana se odlično snašla i bez mene. Kada sam tu, pomažem joj koliko je potrebno. Kada je reč o deci i fudbalu, ništa nije naporno”, kaže Zoran

- Imali smo mnogo utakmica ove jeseni i bio sam dosta odsutan. Ipak, Jovana se odlično snašla i bez mene. Kada sam tu, pomažem joj koliko je potrebno. Kada je reč o deci i fudbalu, ništa nije naporno – kaže Tošić i ističe da se nada sportskim uspesima i tokom 2018. godine.

- U Ligi Evrope napravili smo istorijski uspeh. Verujem da se nećemo time zadovoljiti i da ćemo na proleće takođe napraviti iskorak. Na prvom mestu cilj mi je da budem zdrav i da što više pomognem svom klubu, kako u prvenstvu, tako i u Evropi – kaže fudbaler.

,,Dobro se snalazim u novoj ulozi, čak sam samu sebe iznenadila po tom pitanju. Moj život dosta se promenio od kada sam dobila Petru”, ističe Jovana

Jovana potpuno podržava svog izabranika u karijeri i svesna je kakva će sve odricanja u budućnosti morati da podnese. Ipak, njihova višegodišnja ljubav već je prošla kroz brojne izazove i uspela da opstane uprkos razdaljini koja se brojala u hiljadama kilometara dok je Zoran igrao za moskovski CSK. Sada kada Tošić igra za beogradski klub, sve je mnogo lakše, a ova atraktivna crnka ne krije koliko je i samu sebe iznenadila promenama koje proživljava od kada je postala majka.

- Dobro se snalazim u novoj ulozi, čak sam samu sebe iznenadila po tom pitanju. Moj život dosta se promenio od kada sam dobila Petru i sada imam manje vremena za sebe, jer sam uglavnom njoj posvećena. Iako zvuči kao kliše, mislim da je to zaista najteža i najlepša uloga koju jedna žena dobija  – s osmehom komentariše Jovana radujući se svemu što joj budućnost sa ćerkicom donosi. C

Davor Jovanović:

Još nisam spreman za novu ljubav

 

Pobednik takmičenja Prvi glas Srbije oporavlja se od kraha emotivne veze koja je na njega ostavila snažan trag, a utehu pronalazi u novom multimedijalnom projektu Moje srce koji mu daje elan za dalje napredovanje

Piše: Maja Jovanović

Foto: Zoom studio

Kako zainteresovani mogu da pomognu i doniraju sredstva Art  Heart fondaciji? 
- Moći će da doniraju sredstva preko sajta fondacije popunjavanjem formulara, po dinamici koju sami odaberu, jednokratno ili na mesečnom nivou, na period koji njima odgovara. Takođe, mogu se javiti i za kupovinu limitirane serije fotografija i biti gosti na gala večeri, a kontakt mogu ostvariti preko mog web sajta.


Vaš muzički album Kafanče nosi simboličan naziv. Možete li nam nešto više reći o njemu?
- Reč je o albumu novogradske muzike, koji je inspirisan kafanskom, starogradskom i gradskom muzikom. To je za prijatelje, hedoniste, boeme i zaista je protkan najiskrenijim emocijama, stihovima i melodijama, pa zato niko ne ostaje ravnodušan već posle prvog slušanja. Album je objavljen u mom izdavašvu Fabrika zvuka, simbolično za naš pravoslavni Božić, jer mi se jedna jako lepa stvar baš tada desila. Na Božić je dobro započeti nešto novo. Album je pripreman dugo i temeljno, aranžmani su promišljeni i vrlo interesantni, a produkcija je vrlo prijatna i nenametljiva. Veoma je pitak, muzikalan, zreo… To su reči Zvonka Bogdana koji je bio oduševljen nakon slušanja albuma, što meni kao mladom autoru i kolegi vrlo imponuje.

Publika vas je upoznala tokom takmičenja Prvi glas Srbije, ali u međuvremenu niste se mnogo pojavljivali u medijima. Koji je razlog za to?

- Ima ih dosta, a jedan od glavnih jeste to što sam čekao svoju nagradu koju zapravo još nisam ni dobio! To nas dovodi do sledećeg pitanja – šta je sa istom? Odgovor ćemo dobiti od nadležnog suda kada proceni da li ja kao pobednik imam pravo na nagradu koja mi sleduje. Smatram da sam je zaslužio svojim zalaganjem, a na kraju i glasovima publike.

Mladi pevač Davor Jovanović tokom karijere nije pristajao na kompromise zarad instant popularnosti, već je izabrao teži put. Ipak, kvalitet uvek pronađe put do srca slušalaca. Nakon  pobede u takmičenju Prvi glas Srbije, Davor je nastavio da se bavi muzikom, ali je ujedno s njom spojio i svoju ljubav prema grafičkom dizajnu, pa je tako nastao kompleksni projekat Moje srce. Osim toga, osnovao je i humanitarnu fondaciju Art Heart za pomoć mladim umetnicima. U intervjuu za magazine 52 pevač govori o detaljima ovog projekta i otkriva da li je njegovo srce, nakon velikog emotivnog brodoloma, sada ispunjeno ljubavlju.

Nedavno ste pokrenuli kompleksni projekat Moje srce, kako je došlo do ideje za njegovo stvaranje?
- Moje srce predstavlja jedan harmonični sklop moje ličnosti. Muzika je moj život, prva i najveća ljubav, a nakon tri godine rada i završetka prvog albuma Kafanče, mogu ponosno da kažem da mi je srce na mestu. Moja druga velika ljubav i hobi jeste grafički dizajn, ali pošto sam ostao bez laptopa, jedino mi je iPad bio pri ruci i moram da kažem da je sve počelo tada kada sam na Gardošu uslikao jednu zgaženu leptir-mašnu. Tada je zapravo fotografija pronašla mene i odmah sam u njoj prepoznao emociju i lepotu. Nekako mi je tada metaforički zaličila na mene jer sam se i sam osećao tako pre godinu dana nakon prekida duge ljubavne veze. Sada kolekcija broji 50 fotografija i nosi interesantan naziv Smeće. Dobio sam pozitivne kritike svetski priznatih umetnika iz ove oblasti i moje fotografije prepoznate su kao umetnička dela. One će biti izrađene u modernom formatu, na njima je prikazan predmet koji je u boji, dok je svet oko njega surov, hladan i crno-beo. Izložba u Beogradu planirana je za februar i ima humanitarni karakter. Prilikom aukcione prodaje fotografija, koja će biti održana u Hajatu uz gala večeru i promociju mog albuma, uz pratnju Ansambla Davora Jovanovića, sva prikupljena sredstva proslediću u svoju fondaciju ART Heart.

 

Koji su ciljevi  fondacije?
- Fondacija ART Heart predstavlja onaj humani deo mene. I do sada sam bio privržen humanitarnom radu, koji je prepoznat od strane Rotari kluba Beograd Metropolitan, čiji sam i ja član. Zapravo smo nas troje prijatelja iz kluba osnivači, a više o svemu tome biće objavljeno i na zvaničnom sajtu fondacije. Naš cilj je stipendiranje mladih umetnika za prestižne fakultete u inostranstvu i ti mladi ljudi direktna su investicija u srpsku kulturu. Svi ćemo zajedno pomoći, ponosni na sebe i naše stipendiste. Za odabir potencijalnih stipendista u raznim oblastima umetnosti odlučivaće Upravni odbor fondacije i stručna komisija, koju čine dokazani umetnici. Oni će moći da prepoznaju talenat i na putu do slave podrže buduće genije.

Nažalost, romantična veza neslavno se završila i moje srce preživelo je pravi brodolom. Sada sam posvećen samo sebi, karijeri i vodim se mišlju Bolje biti i sam, nego s bilo kim

,,Voleo bih da karijera i ljubavni život mogu nesmetano da napreduju, ali izgleda da je to u mom slučaju do sada bilo nemoguće. Uvek je moralo nešto da trpi, jer kad radim – radim, a kad volim – volim”

Projekat Moje srce oslikava jedan harmonični sklop moje ličnosti. Objedinjuje muziku, koja je moj život, prva i najveća ljubav, kao i fotografiju kojom sam sasvim slučajno počeo da se bavim

Ipak, niste odustali od karijere i imate dosta nastupa. Čini se da ne odustajete od muzike koja nije komercijalna?

- Upravo tako. Ja sam se muzikom bavio i pre takmičenja, a kao pobednik, samo sam dobio priznanje da je to što radim zaista dobro i kvalitetno. Nikada nisam pridavao značaj komercijalnoj muzici, nije me privlačila jer je deo prolaznog trenda. Pesme po mom

senzibilitetu su evergrin numere s dušom i emocijom. Ne moraju uopšte da budu popularne da bih ih voleo. To ljudi kod mene prepoznaju i umeju da cene. Zato su moji nastupi posećeni i traži se karta više tamo gde nastupam, jer sve što pevam, pevam srcem. Drugačije ne umem.

Osim rada na projektu Moje srce i nastupa, imate li vremena za privatni život?

- Uživam u svemu što radim i to je ono što me ispunjava. Ljudi koji prepoznaju moj kvalitet i cene ono što radim, znaju da se to jedino može raditi iz velike strasti. Ona je u ovom periodu usmerena ka mojoj prvoj ljubavi – muzici, ali nalazim vremena i za socijalni život. Imam te neke male rituale s ljudima koji mi znače i uživam da šetam pored Dunava. 

Kako usklađujete emotivni život i karijeru?

- Voleo bih da obe stvari mogu nesmetano da napreduju, ali izgleda da je u mom slučaju to do sada bilo nemoguće. Uvek je moralo nešto da trpi, jer kad radim – radim, a kad volim – volim. Divim se nekim od starijih kolega koji već godinama žive u paru i grade karijere, idu na turneje, s njima je neko ko može takve da ih prihvati i sve to isprati. Ima Oliver jednu stvar – Ti mi čitaš misli. Nekada se u njoj tako izgubim i prepoznam u svakom stihu, svakoj reči, svakom slovu... Na trenutak poželim da živim taj momenat, kada sam pored svega što sam imao, dobijao i najveću podršku. Imam je i sad, a ipak, nije dovoljna samo podrška. Treba neko da veruje u sve to. 

 

Da li je posle emotivnog kraha koji ste imali neko osvojio vaše srce?

- Moje srce jednom je osvojila jedna devojka iz bloka 33 i oboje smo zajedno odrastali. Snovi su nas razdvojili, pa se nažalost romantična veza neslavno završila, ali srce je preživelo brodolom. Sada sam posvećen sebi, karijeri i vodim se mišlju Bolje biti i sam, nego s bilo kimC

Omiljena baka bez sopstvenog potomstva

ŽIVOTNA PRIČA

 

Predstava  Poltron, Beogradsko dramsko pozoriste

Navršilo se pet decenija otkako je slavna glumica Radmila Savićević osvojila publiku tadašnje Jugoslavije rolom u bioskopskom hitu Višnja sa Tašmajdana, posle čega je usledio niz antologijskih uloga prostodušnih žena iz naroda. Odrasla je uz samohranu majku, u siromaštvu, a u braku sa kolegom Božidarom Savićevićem dočekala je duboku starost, ali decu nisu imali

Piše: Saša Tošić

Foto: Privatna arhiva, Beogradsko dramsko pozorište, arhiva Radio-televizije Srbije

Baka cele nacije, kako su slavnu glumicu Radmilu Savićević često nazivali, pre nego što je debitovala na filmu, imala je iza sebe stotinak pozorišnih uloga i deceniju i po rada u teatru. I pre prvog profesionalnog angažmana na daskama koje život znače, bila je vrlo aktivna u dramskim sekcijama i amaterskim pozorišnim trupama. Prvu filmsku ulogu odigrala je 1961, a narednih godina još nekoliko rola, ali pažnju najšire publike tadašnje velike Jugoslavije osvojila je ulogom razrednog starešine u ostvarenju Stoleta Jankovića Višnja sa Tašmajdana. Ove godine obeležava se pet decenija od premijernog prikazivanja ovog velikog bioskopskog hita, što je dobra prilika za podsećanje na bogat opus ove umetnice, ali i detalje iz privatnog života koji nisu poznati. I pored neosporne slave, Rada je živela skromno. Eksponiranje mimo pozorišne scene, bioskopskog platna i televizijskog ekrana, nije je zanimalo, a intervjue je veoma retko davala.

 

Njena majka Cana imala je još dva sina, bila je samohrana i kao švalja obezbeđivala je egzistenciju sebi i svojoj deci

DETINJSTVO U NEMAŠTINI

Rođena je kao Radmila Milenković, 8. februara 1926, u Kruševcu. Iako u detinjstvu nije živela u izobilju, dom u kome je odrasla uvek je bio ispunjen toplinom, srećom i smehom. Njena majka Cana imala je još dva sina, bila je samohrana i kao švalja obezbeđivala je egzistenciju sebi i svojoj deci. U Kruševcu su tada postojale dve škole, Gimnazija, koju su pohađala deca iz bogatih porodica, i Ženska zanatska škola, u koju je išla Radmila. Cana je znala da joj ne može priuštiti odlazak na studije pa ju je zato usmerila da završi zanat, kako bi imala siguran hleb. Majka je želela da Rada bude šnajderka i da joj, kad dođe vreme, preda mašinu u miraz.

- Imao sam sreću da upoznam Radinu porodicu, majku Canu i glumičina dva rođena brata, Mileta i Žuleta Milenkovića, koji su živeli u jednoj trošnoj kućici iza nekadašnje čuvene kruševačke kafane Lipov lad – rekao je u knjizi Prva i poslednja o životu ove slavne umetnice Momir Bradić, otac bivšeg ministra kulture Nebojše Bradića i jedan od osnivača Kruševačkog pozorišta u kome je Radmila započela karijeru.

Prva televizijska uloga

- U tom dvorištu postojala je jedna dugačka zgrada u kojoj su dve sobe pripadale majka Cani, a nekoliko koraka dalje stanovale su moje dve sestre, kod kojih sam još kao đak odlazio i tako upoznao Radu i njenu braću. To je bila zaista divna porodica koja je živela veoma siromašno. Cana je kao samohrana majka morala da izvede na put troje dece i svi su mnogo radili. Ali, u toj siromašnoj kućici, pored nemaštine, postojalo je i nešto lepo – dobrota i sreća. Čitava porodica stanovala je u te dve sobice. Uvek su na perdi kraj prozora bile poređane dunje iznad kojih je visio bosiljak i sve je toliko lepo mirisalo, imali ste utisak kao da ste ušli u neko rajsko naselje. Zemljani pod zastrt krparama bio je besprekorno čist, a atmosfera, uprkos sirotinji, topla i domaćinska. Rada je volela kruševački korzo, koji je vodio od Spomenika kosovskim junacima do sadašnjeg pozorišta. Tu se šetalo od šest sati uveče, kandelabri su bili u sredini, s jedne strane išlo se od spomenika do pozorišta, a s druge vraćalo. Sećam se da je imala neku posebnu haljinicu za korzo, koju joj je majka Cana sašila, i crvene cipelice, kojima je volela da tupka kad šeta.

MUZIKA U GENIMA
 

Cana je Radmili uvek bila uzor. 
- Moja majka bila je velika žena i sama je podigla troje dece. Imala je čudnu, strahovitu energiju, za nju nije postojalo nemoguće. I da nisam glumica, nikada ne bih mogla da sedim kod kuće, morala bih nešto dinamično da radim i stvaram, da ne bude: Jao, nemam. Ja sam od tih žena – rekla je Savićevićeva u jednom od malobrojnih intervjua koje je dala. Radina majka znala je lepo da pripoveda i njene priče okupljale su decu u dvorištu, pa je sve to izgledalo kao neka pozorišna predstava ili bajka. U kući u kojoj je Rada odrasla, često se čula pesma jer je njena majka bila veoma muzikalna. Dok je radila, uvek bi pevala Sedela sam za mašinom, šila sam... pa je njena ćerka kasnije tu numeru često koristila u serijama i emisijama. Kad je bila sama u kadru dok, na primer, pegla ili kuva, moglo se čuti kako je pevuši, jer ju je podsećala na detinjstvo.
A pre nego što je osvojila srca televizijskih gledalaca širom nekadašnje Jugoslavije, Radmila Savićević imala je višegodišnju pozorišnu karijeru. 

 

,,Božu nikada nije zvala moj muž, nego moj čovek. Znam s koliko je ljubavi brinula o njemu pošto se prilično mlad razboleo. Samo zahvaljujući njoj, Radmilin suprug dočekao je lepe godine”, kaže novinarka RTS-a Nataša Mijušković

PRVE ULOGE

 

Recitovanje i glumu volela je od najranijeg detinjstva, a talenat za to brusila je najpre u dramskim i recitatorskim sekcijama u osnovnoj školi, a kasnije u Sokolskom pozorištu i dramskoj sekciji Abrašević. Još kao devojčica, u osnovnoj školi imala je svoj prvi javni nastup kao Baba Sara u istoimenoj recitaciji. Kasnije, kroz profesionalni život, ispostaviće se, baba ili baka postaće skoro obavezan prefiks kada bi je publika oslovljavala po imenu likova koje je tumačila u televizijskim serijama, mada je i u pozorištu od početka profesionalne karijere glumila žene znatno starije od nje. Za vreme Drugog svetskog rata, Rada je učestvovala u dobrotvornim priredbama za zarobljenike u nemačkim logorima. Kao devetnaestogodišnjakinja poklonila se pozorišnoj publici u svom rodnom gradu, odmah po njegovom oslobađanju od nemačke okupacije, nakon predstave Đido koju su izveli članovi amaterskog pozorišta Druge proleterske divizije. Dok se ratom razorena zemlja obnavljala, Radmila je učestvovala u radnim akcijama u Vojvodini, gde je organizovala i predvodila omladinsku grupu koja je krajem 1954. godine kruševačkoj publici podarila drugu posleratnu predstavu Misija mister Perkinsa u zemlji boljševika.

Prvog aprila naredne godine postala je stalni član Okružnog pozorišta u Kruševcu i već prvog maja debitovala u predstavi Roditeljski dom Valentina Katajeva, u kojoj je tumačila lik Marije Martinove. Tokom narednih osam godina odigrala je skoro sedamdeset uloga u dramskom repertoaru ovog teatra, a posle premijerne izvedbe predstave Kola mudrosti, dvoja ludosti, usledio je angažman u Narodnom pozorištu u Nišu, ali Komitet KPJ ubrzo ju je vratio u rodni Kruševac, uz obrazloženje: Zašto bi Rada zabavljala Nišlije kad može i naše. Član Narodnog pozorišta u Nišu postaje 1955. i do 1970, koliko je tamo bila, ostvarila je više od pedeset uloga.

Majka je želela da Rada bude šnajderka i da joj, kad dođe vreme, preda mašinu u miraz

U predstavi Gospođa ministarka u Beogradskom dramskom pozoristu

VELIKA PREKRETNICA

 

Tada dolazi do preokreta u njenoj karijeri, koji je, kako je sama govorila, za nju predstavljao novi početak.
- Ukupno 25 godina vukla sam, radila, stvarala i došla kao gotova glumica u Beograd, a potom sve zaboravila i krenula ispočetka – rekla je Radmila 1993. u intervjuu za TV Novosti.
Član Beogradskog dramskog pozorišta postala je 1970. odakle je 1986. otišla u penziju sa ukupnim radnim stažom od četrdeset godina, ali njena profesionalna karijera time nije okončana. Doživela je i zlatni jubilej – pola veka rada na sceni. Osim u matičnom pozorištu, igrala je u Jugoslovenskom dramskom, u Sumnjivom licu u režiji Nikole Simića, a u Ateljeu 212 u predstavi Čudo u Šarganu, u režiji Mire Trailović, tumačila je lik Ikonije kao alternacija Miri Banjac. Poznavaoci se slažu u oceni da je rola Tetka Doke u Zoni Zamfirovoj koju je premijerno igrala šest puta, njena životna pozorišna uloga. Od toga četiri puta u Kruševcu, u režiji Miroslava Petrovića, Mije Nauparca i Borisava Mihailovića. U gradu na Nišavi za ovu ulogu 1963. godine dobila je Oktobarsku nagradu grada Niša. U istoj roli nastupila je i 1970. u Beogradskom dramskom pozorištu. Slično je bilo i sa tumačenjem lika Živke Popović u čuvenom Nušićevom komadu
Gospođa ministarka. U različitim pozorištima i postavkama, ovu ulogu premijerno je izvodila šest puta. Na filmu je debitovala 1961. godine, posle dve decenije pozorišne karijere, u ostvarenju Mica i Mikica, gde je tumačila sporednu ulogu Leposave, dok su glavne role tumačili Dara Čalenić i Vlastimir Đuza Stojiljković.

Naredne godine snima čak četiri filma, ali pažnju filmske i najšire publike osvojila je tek 1968. godine ulogom razrednog starešine u kultnom ostvarenju Višnja sa Tašmajdana.

 

Dolaskom u Beograd, pored teatra osvaja i televiziju, film, radio i estradu. Prvu glavnu ulogu na televiziji dobija 1969. godine kao Živka Štrba u seriji Samci Gordana Mihića. Vrlo brzo postaje omiljeno TV lice i stiče ogromnu popularnost širom zemlje. Ostvarila je niz antologijskih uloga, od kojih su najznačajnije Majka Vuka u kultnom serijalu Pozorište u kući, Violeta Kruška u Kamiondžijama, Šurdina baba Savka u Vrućem vetru, Baba Tomanija u seriji Babino unuče, Živadinka Šijaković u Boljem životu, a u ulozi Ristane Riske Golubović u Srećnim ljudima, Radmilina karijera doživljava renesansu. Njene čuvene replike: Gde ste, Beograđani; Babino šugavo; Zdravo, čovečuljak, postaju deo svakodnevnog govora čitave nacije. 

,,Moja majka bila je velika žena i sama je podigla troje dece. Imala je čudnu, strahovitu energiju, za nju nije postojalo nemoguće”, pričala je Radmila

Nezaboravna uloga u predstavi Zona Zamfirova u Beogradskom dramskom pozoristu

Iako je često delovalo kao da svoj talenat ispoljava uz znatnu dozu improvizacije, uloge je kreirala i donosila sasvim profesionalno.

 

- Ništa ne improvizujem i to jednostavno ne volim. Nikada ni u jednoj pozorišnoj predstavi nisam improvizovala. Sve moram da naučim do tančina, da to meni legne, da poverujem liku koji igram i tek onda da ga iznesem pred javnost. Maksimalno se trudim da napisanom liku dam sve što mogu. Često mi kažu: Vi to lako radite. Iza toga lako stoje neprospavane noći, učenje teksta od tačke do zapete, ogroman, dugogodišnji rad – rekla je Radmila 1993. u intervjuu objavljenom u TV Novostima.

Pozorište u kući

,,Ukupno 25 godina vukla sam, radila, stvarala i došla kao gotova glumica u Beograd, a potom sve zaboravila i krenula ispočetka”, govorila je slavna umetnica

BRAK SA KOLEGOM 
 

Iako je slavu stekla ulogama majke i bake, u privatnom životu nije se ostvarila kao roditelj. Još u ranoj mladosti udala se za kolegu Božidara Savićevića. Na kruševačkom korzou upoznala je Božu i tu je počela njena mladalačka ljubav, rekao je Momir Bradić o Radmilinoj emotivnoj vezi s kolegom Savićevićem, a novinarka RTS-a Nataša Mijušković, kojoj je Radmila bila ujna, u knjizi Prva i poslednja autora Dejana Ćirića, kaže:


- Mog ujaka nikada nije zvala moj muž ili moj suprug, nego moj čovek, i to ste samo od nje mogli da čujete. Znam s koliko je ljubavi brinula o njemu pošto se prilično mlad razboleo, koliko je bdela nad njim i njegovim zdravljem. Samo zahvaljujući Radmili, Boža je dočekao lepe godine. Sećam se kad mi je pričao kako je sekla kulise u Niškom pozorištu jer je u to vreme bila veoma ljubomorna.  

On je bio popularan i lep glumac, igrali su zajedno u mnogim predstavama, ali kad bi Boža imao scenu s nekom mladom i lepom koleginicom, ujna bi probušila kulise i gledala šta radi na sceni, pa bi mu posle predstave prebacivala kako je mogao malo manje da steže u zagrljaj tu partnerku. Doduše, po njenoj verziji, samo je razmicala kulise, ali on je tvrdio da je pravila rupe na njima kako bi imala bolji pogled na scenu.

Bila je neverovatno duhovita, imala je veoma dobro pamćenje i baš je bila, što bi u Crnoj Gori rekli, žena čo’ek. Žena laf! Jednom prilikom još kao devojčica vraćala sam se s njima iz Novog Sada za Beograd, nešto me je bolela glava, pa sam bila neraspoložena, a oni su, da bi mi olakšali put, odglumili celu Zonu Zamfirovu.

Boža je vozio i govorio sve muške uloge, a Rada je sedela pored njega i glumila ženske. Umeli su ljudima da prirede neočekivana i originalna iznenađenja.U harmoničnom braku sa Božidarom Savićevićem dočekala je starost, sve dok ih Radmilina smrt nije rastavila 8. novembra 2001. Sahranjena je četiri dana nakon toga na Novom groblju u Beogradu, u Aleji zaslužnih građana. Njen suprug Božidar Savićević poživeo je tek nešto više od godinu dana i umro je 25. januara 2003. godine. C

Lajkujte našu Facebook stranu i saznajte prvi kada izađe novi broj magazina

Klikni na Share dugme i podeli zadovoljstvo čitanja magazina        

sa svojim prijateljima

Piše: Jelena Kovačević

Odlazak po badnjak

 

Glumac Vuk Kostić, koga ovih dana gledamo u ulozi inspektora iz Odeljenja za krvne delikte Aleksandra Jakovljevića u drugoj sezoni serijala Ubice mog oca, kao i prethodnih godina početkom januara napravio je predah kada je reč o poslovnim obavezama, da bi na miru, kako i dolikuje, mogao da se posveti obeležavanju najradosnijeg hrišćanskog praznika. Na Badnji dan, tridesetosmogodišnji glumac je poranio i u skladu s narodnim običajima otišao po badnjak. 
Kostić poslednjih godina mir pronalazi na planini, posebno tokom zimskih meseci. Zbog toga je 2013. godine u neposrednoj blizini Kustinog Drvengrada sagradio brvnaru.
- Dosta vremena provodim sam u planini, jedino se družim s ljudima koji tamo žive. Često me zovu da dođem kod njih u kuću, kažu mi: Šta ćeš gore sam u brvnari, dođi kod nas, pa im se ja onda pridružim. Boravak u prirodi me ispunjava – rekao je ranije jedan od najvećih tradicionalista među srpskim glumcima mlađe i srednje generacije. 

Deseta godišnjica braka

 

Od kada se 13. januara 2008. udala za tursku muzičku zvezdu Mustafu Sandala, pevačica Emina Jahović narednih godina, od kraja decembra do kraja januara, ne prestaje da slavi. Odmah po završetku novogodišnje euforije, bračni par Jahović–Sandal u svom porodičnom domu u Istanbulu 11. januara proslavio je Mustafin rođendan. Samo dva dana nakon toga, njih dvoje obeležili su godišnjicu braka i svoj prvi bračni jubilej – 10 godina otkako su se jedno drugom zakleli na večnu ljubav. S obzirom na to da je Emina imala unapred zakazane obaveze u Londonu, velika fešta ipak je izostala i sačekaće kraj januara, a u međuvremenu biće još nekoliko razloga za slavlje ovog bračnog para. Zanosna pevačica 15. januara napunila je 36 godina. Ubrzo posle rođendana, 23. januara,  očekuje je izlazak novog albuma Dalje, za koji je već snimila nekoliko spotova. 

Praznično putovanje sa ćerkom

 

Nakon što su u porodičnom domu dočekali Novu godinu, glumica Tamara Dragičević i njen suprug i kolega Petar Benčina, zajedno sa svojom ćerkom Stašom otputovali su na kraći odmor na Apeninsko poluostrvo. 
Obilazak Italije započeli su u Trstu, nastavili su uživajući u predelima Toskanske regije gde su proveli Badnji dan i obeležili Božić, a završili su ga u Udinama, na samom severu ove zemlje. 
- To je fenomenalan grad u kojem žive predivni ljudi – rekao je Benčina koji je dugogodišnju ljubav sa Tamarom Dragičević ozvaničio venčanjem na plaži 18. juna 2016, a njihovu ljubav upotpunilo je rođenje ćerkice Staše 4. decembra iste godine.
Jedna od zajedničkih strasti ovog glumačkog i bračnog para jeste obilazak zanimljivih destinacija, a na prvo putovanje svoju mezimicu poveli su čim je napunila dva meseca. Tada su uživali u kraćem odmoru u Rovinju, a u istom sastavu uputili su se na duži obilazak Hrvatskog, a potom i Crnogorskog primorja u avgustu prošle godine.