Бр. 1 · 25. новембар 2017
Seka Sablić
U životu je najvažnije spoznati sebe
Kraljica komedije, kako je već decenijama nazivaju, kaže da je zabavlja i kada privatno ljudima izmami osmeh, osvrće se na svoju bogatu karijeru i otkriva o čemu je tokom života sanjala, ali i kakve su joj sadašnje želje
Piše: Andrijana Mandić
Foto: TV Prva
O tome koliko zdrav smeh ume da bude lekovit i blagotvoran za čoveka, govorili su mnogi lekari, psiholozi, filozofi... Nove definicije nije neophodno tražiti, samo se treba što češće prepuštati ovoj terapiji, a jedan od najboljih terapeuta na ovim prostorima svakako je glumica Jelisaveta Seka Sablić. Ona je titulu kraljice komedije stekla daleke 1982. godine maestralno odigranom ulogom pijanistkinje Kristine u kultnom ostvarenju reditelja Slobodana Šijana Maratonci trče počasni krug.
Zauvek ću biti ponosna na film Maratonci trče počasni krug. Takva ekipa glumaca na jednom mestu zaista je neponovljiva, a i sama sam pokazala veliku hrabrost i glumački dar
Još u vreme gimnazijskih dana bila je jedan od osnivača amaterskog pozorišta Dadov, a odmah po završetku Fakulteta dramskih umetnosti počinje profesionalni pozorišni život, najpre u Bošku Buhi, potom u Ateljeu 212, a 1968. debituje na filmu i istu godinu završava sa čak pet odigranih rola. Od tada pa do danas odigrala je 149 uloga na filmu i televiziji, što uz bogat pozorišni repertoar ovu umetnicu svrstava u sam vrh liste najangažovanijih glumaca. Iako u 75. godini, ovu titulu iznova opravdava novim rolama, ali se i dalje rado priseća onih koje je tumačila pre nekoliko decenija.
Nedavna premijera digitalno restauriranog filma Maratonci trče počasni krug, bila je priliku da se u razgovoru za magazin 52 priseti anegdota sa snimanja ovog ostvarenja i osvrne na svoju bogatu karijeru, ali i život u kome su centralne figure njen unuk Luka i sin Stefan, koji je uspešan reditelj.
Jeste li ikada sanjali da ćete postati jedna od najvećih heroina srpske kinematografije i kraljica komedije?
- Sanjala sam, pre svega, da budem dobra glumica, da budem stalno na sceni i da dobijam dobre uloge. Nikada nisam maštala o tim spoljnim atributima koje prate jednu karijeru, poput popularnosti i glamura. To sa uspehom dođe samo po sebi, sva ta priznanja i nagrade. O tome nikada nisam razmišljala. Kada radite to što volite, tu nema greške.
Kako ste uopšte ušli u svet glume?
- Još od najranijih dana, nepogrešivo me je vodio talenat. To je nešto što te uvek odvede na pravo mesto i mislim da mi je takođe dar pomogao da nikada ne zloupotrebim taj veliki poklon koji sam dobila u životu.
Nedavno je premijerno prikazan digitalno restaurirani film Maratonci trče počasni krug. Kako iz ove perspektive gledate na iskustvo koje ste imali igrajući u ovom ostvarenju?
- Ponosna sam na taj film jer ga nije pregazilo vreme, već ga primećuju i nove generacije. Ovo ostvarenje zaista je zaslužilo digitalizaciju i ko zna koliko će dugo trajati. U tom filmu najbolje se prepoznaje naš mentalitet koji se, nažalost, i posle toliko vremena nije značajno promenio. Ponosna sam na izvanredne glumce velikane, sjajnog reditelja, scenaristu, ali i zato što je pravljen u jednom vremenu, koje bih mogla da označim kao vrh i sjaj teatra, filma i kulture, kao i hrabrosti u vlastitoj karijeri.
Izmišljotina je da se sa pokojnim Borom Todorovićem nisam slagala na snimanju Maratonaca, stvarno mi mozak staje odakle je to poteklo
Da li je istina, kao što su neki tvrdili, da se sa pokojnim Borom niste slagali na snimanju?
-To je zaista takva izmišljotina, stvarno mi mozak staje odakle je to poteklo. U narodu se kaže: Gde ima dima, ima i vatre, ali zaista smo stigli do takvih intriga, gde ljudi pričaju bljuvotine i gluposti, koje bi pobila i ta smešna narodna poslovica.
Kakvi su bili odnosi i međusobni uticaji, u glumačkom smislu, između vas i Bogdana Diklića?
- Mi smo podrazumevali jedni druge, bili smo kompatibilni. Svako je bio individua za sebe i svako je cenio i tolerisao tuđu boju. Nismo se posebno dogovarali, ni između sebe, niti sa rediteljem. Diklić je diván glumac i danas sam uvek zadovoljna i mirna ako se nalazi u projektu u kom sam i ja.
Život me je vodio tako kako me je vodio, a ja sam pobeđivala kako sam znala i umela
Da li vam je bilo neprijatno da snimate pojedine scene u filmu i kako ste tu tremu prevazilazili
- Kada sam snimala takve scene, već sam uveliko bila iskusna glumica i u zrelim godinama, tako da nisam imala nikakvih predrasuda tokom snimanja. Kada sam pročitala scenario, ne mogu da kažem da nisam u sebi razmišljala: Šta će mi mama reći? Konkretno mislim na scene kada sam se gola kupala u jezeru. Međutim, kada sam se oko toga dogovarala sa rediteljem Šijanom, on je na tu moju konstataciju samo podigao obrve i tada sam shvatila koliko je sve to beznačajno i da ćemo se na kraju dogovoriti onako kako meni odgovara. Tako je i bilo. Šijan je veliki reditelj i naša saradnja je bila izvanredna.
Da li je komedija najteži žanr filma za profesionalnog glumca?
- Ma ne, ni govora. Sve je najteže ako ne valja scenario, ekipa, reditelj i obratno.
Koliko i u privatnom životu volite da zasmejavate ljude, imate li tu veliku dozu humora
- Obožavam da zasmejavam ljude, volim da ih zabavljam, mada smatram da privatno nisam nikakav kozer niti humorista, ali često krenem u neko zezanje, najviše zbog toga što je meni dosadno. Prvenstveno samu sebe zabavim, pa onda možda i druge.
Volim da zasmejavam ljude, mada privatno nisam nikakav humorista, ali često krenem u neko zezanje najviše zbog toga što je meni dosadno
Ostajete li i dalje pri stavu da vam za ličnu sreću i zadovljstvo u životu ne treba niko sa strane, u vidu životnog saputnika, već da je dovoljno biti u neophodnoj ravnoteži sam sa sobom
- Nikada nisam imala takav stav, niti takvu sliku života i sveta. Život me je vodio tako kako me je vodio i ja sam pobeđivala kako sam znala i umela. Naravno da je najvažnije sporazumeti se sa sobom, disciplinovati, spoznati sebe i postati ono što jesi.
Imate li neostvarenu želju i postoji li nešto za čim žalite
- Volela bih da za vreme mog života ovo društvo i ova zemlja pripadnu svetu, da se uljudimo, da budemo više disciplinovani, da spoznamo svoje interese i da se za njih borimo i budemo odgovorni, kako prema sebi, tako i prema drugima. C
Lajkujte našu Facebook stranu i saznajte prvi kada izađe novi broj magazina
Klikni na Share dugme i podeli zadovoljstvo čitanja magazina
sa svojim prijateljima
Br. 5 · 14. jun 2018.
Izdaje:
NovaArt
Kopenhagen, Denmark
email: magazin@52.rs
Copyright © 2018 NovaArt.
Sva prava izdavača zadržana. Reprodukovanje pisanih i ilustrovanih materijala, delimično ili u potpunosti, dozvoljeno je isključivo uz prethodnu pismenu saglasnost izdavača. Redakcija ne odgovara za sadržaj oglasa.