Бр. 1 · 25. новембар 2017

Naslovna L

ŽIVOTNA PRIČA

Omiljena baka bez sopstvenog potomstva

Predstava Poltron, Beogradsko dramsko pozoriste

Navršilo se pet decenija otkako je slavna glumica Radmila Savićević osvojila publiku tadašnje Jugoslavije rolom u bioskopskom hitu Višnja sa Tašmajdana, posle čega je usledio niz antologijskih uloga prostodušnih žena iz naroda. Odrasla je uz samohranu majku, u siromaštvu, a u braku sa kolegom Božidarom Savićevićem dočekala je duboku starost, ali decu nisu imali

Piše: Saša Tošić

Foto: Privatna arhiva, Beogradsko dramsko pozorište, arhiva Radio-televizije Srbije

Baka cele nacije, kako su slavnu glumicu Radmilu Savićević često nazivali, pre nego što je debitovala na filmu, imala je iza sebe stotinak pozorišnih uloga i deceniju i po rada u teatru. I pre prvog profesionalnog angažmana na daskama koje život znače, bila je vrlo aktivna u dramskim sekcijama i amaterskim pozorišnim trupama. Prvu filmsku ulogu odigrala je 1961, a narednih godina još nekoliko rola, ali pažnju najšire publike tadašnje velike Jugoslavije osvojila je ulogom razrednog starešine u ostvarenju Stoleta Jankovića Višnja sa Tašmajdana. Ove godine obeleža se pet decenija od premijernog prikazivanja ovog velikog bioskopskog hita, što je dobra prilika za podsećanje na bogat opus ove umetnice, ali i detalje iz privatnog života koji nisu poznati. I pored neosporne slave, Rada je živela skromno. Eksponiranje mimo pozorišne scene, bioskopskog platna i televizijskog ekrana, nije je zanimalo, a intervjue je veoma retko davala.

Njena majka Cana imala je još dva sina, bila je samohrana i kao švalja obezbeđivala je egzistenciju sebi i svojoj deci

DETINJSTVO U NEMAŠTINI

Rođena je kao Radmila Milenković, 8. februara 1926, u Kruševcu. Iako u detinjstvu nije živela u izobilju, dom u kome je odrasla uvek je bio ispunjen toplinom, srećom i smehom. Njena majka Cana imala je još dva sina, bila je samohrana i kao švalja obezbeđivala je egzistenciju sebi i svojoj deci. U Kruševcu su tada postojale dve škole, Gimnazija, koju su pohađala deca iz bogatih porodica, i Ženska zanatska škola, u koju je išla Radmila. Cana je znala da joj ne može priuštiti odlazak na studije pa ju je zato usmerila da završi zanat, kako bi imala siguran hleb. Majka je želela da Rada bude šnajderka i da joj, kad dođe vreme, preda mašinu u miraz.

- Imao sam sreću da upoznam Radinu porodicu, majku Canu i glumičina dva rođena brata, Mileta i Žuleta Milenkovića, koji su živeli u jednoj trošnoj kućici iza nekadašnje čuvene kruševačke kafane Lipov lad – rekao je u knjizi Prva i poslednja o životu ove slavne umetnice Momir Bradić, otac bivšeg ministra kulture Nebojše Bradića i jedan od osnivača Kruševačkog pozorišta u kome je Radmila započela karijeru.

Prva televizijska uloga

- U tom dvorištu postojala je jedna dugačka zgrada u kojoj su dve sobe pripadale majka Cani, a nekoliko koraka dalje stanovale su moje dve sestre, kod kojih sam još kao đak odlazio i tako upoznao Radu i njenu braću. To je bila zaista divna porodica koja je živela veoma siromašno. Cana je kao samohrana majka morala da izvede na put troje dece i svi su mnogo radili. Ali, u toj siromašnoj kućici, pored nemaštine, postojalo je i nešto lepo – dobrota i sreća. Čitava porodica stanovala je u te dve sobice. Uvek su na perdi kraj prozora bile poređane dunje iznad kojih je visio bosiljak i sve je toliko lepo mirisalo, imali ste utisak kao da ste ušli u neko rajsko naselje. Zemljani pod zastrt krparama bio je besprekorno čist, a atmosfera, uprkos sirotinji, topla i domaćinska. Rada je volela kruševački korzo, koji je vodio od Spomenika kosovskim junacima do sadašnjeg pozorišta. Tu se šetalo od šest sati uveče, kandelabri su bili u sredini, s jedne strane išlo se od spomenika do pozorišta, a s druge vraćalo. Sećam se da je imala neku posebnu haljinicu za korzo, koju joj je majka Cana sašila, i crvene cipelice, kojima je volela da tupka kad šeta.

MUZIKA U GENIMA

Cana je Radmili uvek bila uzor.
- Moja majka bila je velika žena i sama je podigla troje dece. Imala je čudnu, strahovitu energiju, za nju nije postojalo nemoguće. I da nisam glumica, nikada ne bih mogla da sedim kod kuće, morala bih nešto dinamično da radim i stvaram, da ne bude: Jao, nemam. Ja sam od tih žena – rekla je Savićevićeva u jednom od malobrojnih intervjua koje je dala. Radina majka znala je lepo da pripoveda i njene priče okupljale su decu u dvorištu, pa je sve to izgledalo kao neka pozorišna predstava ili bajka. U kući u kojoj je Rada odrasla, često se čula pesma jer je njena majka bila veoma muzikalna. Dok je radila, uvek bi pevala Sedela sam za mašinom, šila sam... pa je njena ćerka kasnije tu numeru često koristila u serijama i emisijama. Kad je bila sama u kadru dok, na primer, pegla ili kuva, moglo se čuti kako je pevuši, jer ju je podsećala na detinjstvo.
A pre nego što je osvojila srca televizijskih gledalaca širom nekadašnje Jugoslavije, Radmila Savićević imala je višegodišnju pozorišnu karijeru.

,,Božu nikada nije zvala moj muž, nego moj čovek. Znam s koliko je ljubavi brinula o njemu pošto se prilično mlad razboleo. Samo zahvaljujući njoj, Radmilin suprug dočekao je lepe godine”, kaže novinarka RTS-a Nataša Mijušković

PRVE ULOGE

Recitovanje i glumu volela je od najranijeg detinjstva, a talenat za to brusila je najpre u dramskim i recitatorskim sekcijama u osnovnoj školi, a kasnije u Sokolskom pozorištu i dramskoj sekciji Abrašević. Još kao devojčica, u osnovnoj školi imala je svoj prvi javni nastup kao Baba Sara u istoimenoj recitaciji. Kasnije, kroz profesionalni život, ispostaviće se, baba ili baka postaće skoro obavezan prefiks kada bi je publika oslovljavala po imenu likova koje je tumačila u televizijskim serijama, mada je i u pozorištu od početka profesionalne karijere glumila žene znatno starije od nje. Za vreme Drugog svetskog rata, Rada je učestvovala u dobrotvornim priredbama za zarobljenike u nemačkim logorima. Kao devetnaestogodišnjakinja poklonila se pozorišnoj publici u svom rodnom gradu, odmah po njegovom oslobađanju od nemačke okupacije, nakon predstave Đido koju su izveli članovi amaterskog pozorišta Druge proleterske divizije. Dok se ratom razorena zemlja obnavljala, Radmila je učestvovala u radnim akcijama u Vojvodini, gde je organizovala i predvodila omladinsku grupu koja je krajem 1954. godine kruševačkoj publici podarila drugu posleratnu predstavu Misija mister Perkinsa u zemlji boljševika.

Prvog aprila naredne godine postala je stalni član Okružnog pozorišta u Kruševcu i već prvog maja debitovala u predstavi Roditeljski dom Valentina Katajeva, u kojoj je tumačila lik Marije Martinove. Tokom narednih osam godina odigrala je skoro sedamdeset uloga u dramskom repertoaru ovog teatra, a posle premijerne izvedbe predstave Kola mudrosti, dvoja ludosti, usledio je angažman u Narodnom pozorištu u Nišu, ali Komitet KPJ ubrzo ju je vratio u rodni Kruševac, uz obrazloženje: Zašto bi Rada zabavljala Nišlije kad može i naše. Član Narodnog pozorišta u Nišu postaje 1955. i do 1970, koliko je tamo bila, ostvarila je više od pedeset uloga.

Majka je želela da Rada bude šnajderka i da joj, kad dođe vreme, preda mašinu u miraz

U predstavi Gospođa ministarka u Beogradskom dramskom pozoristu

VELIKA PREKRETNICA

Tada dolazi do preokreta u njenoj karijeri, koji je, kako je sama govorila, za nju predstavljao novi početak.
- Ukupno 25 godina vukla sam, radila, stvarala i došla kao gotova glumica u Beograd, a potom sve zaboravila i krenula ispočetka – rekla je Radmila 1993. u intervjuu za TV Novosti.
Član Beogradskog dramskog pozorišta postala je 1970. odakle je 1986. otišla u penziju sa ukupnim radnim stažom od četrdeset godina, ali njena profesionalna karijera time nije okončana. Doživela je i zlatni jubilej – pola veka rada na sceni. Osim u matičnom pozorištu, igrala je u Jugoslovenskom dramskom, u Sumnjivom licu u režiji Nikole Simića, a u Ateljeu 212 u predstavi Čudo u Šarganu, u režiji Mire Trailović, tumačila je lik Ikonije kao alternacija Miri Banjac. Poznavaoci se slažu u oceni da je rola Tetka Doke u Zoni Zamfirovoj koju je premijerno igrala šest puta, njena životna pozorišna uloga. Od toga četiri puta u Kruševcu, u režiji Miroslava Petrovića, Mije Nauparca i Borisava Mihailovića. U gradu na Nišavi za ovu ulogu 1963. godine dobila je Oktobarsku nagradu grada Niša. U istoj roli nastupila je i 1970. u Beogradskom dramskom pozorištu. Slično je bilo i sa tumačenjem lika Živke Popović u čuvenom Nušićevom komadu Gospođa ministarka. U različitim pozorištima i postavkama, ovu ulogu premijerno je izvodila šest puta. Na filmu je debitovala 1961. godine, posle dve decenije pozorišne karijere, u ostvarenju Mica i Mikica, gde je tumačila sporednu ulogu Leposave, dok su glavne role tumačili Dara Čalenić i Vlastimir Đuza Stojiljković.

Naredne godine snima čak četiri filma, ali pažnju filmske i najšire publike osvojila je tek 1968. godine ulogom razrednog starešine u kultnom ostvarenju Višnja sa Tašmajdana.

Dolaskom u Beograd, pored teatra osvaja i televiziju, film, radio i estradu. Prvu glavnu ulogu na televiziji dobija 1969. godine kao Živka Štrba u seriji Samci Gordana Mihića. Vrlo brzo postaje omiljeno TV lice i stiče ogromnu popularnost širom zemlje. Ostvarila je niz antologijskih uloga, od kojih su najznačajnije Majka Vuka u kultnom serijalu Pozorište u kući, Violeta Kruška u Kamiondžijama, Šurdina baba Savka u Vrućem vetru, Baba Tomanija u seriji Babino unuče, Živadinka Šijaković u Boljem životu, a u ulozi Ristane Riske Golubović u Srećnim ljudima, Radmilina karijera doživljava renesansu. Njene čuvene replike: Gde ste, Beograđani; Babino šugavo; Zdravo, čovečuljak, postaju deo svakodnevnog govora čitave nacije.

,,Moja majka bila je velika žena i sama je podigla troje dece. Imala je čudnu, strahovitu energiju, za nju nije postojalo nemoguće”, pričala je Radmila

Nezaboravna uloga u predstavi Zona Zamfirova u Beogradskom dramskom pozoristu

Iako je često delovalo kao da svoj talenat ispoljava uz znatnu dozu improvizacije, uloge je kreirala i donosila sasvim profesionalno.

- Ništa ne improvizujem i to jednostavno ne volim. Nikada ni u jednoj pozorišnoj predstavi nisam improvizovala. Sve moram da naučim do tančina, da to meni legne, da poverujem liku koji igram i tek onda da ga iznesem pred javnost. Maksimalno se trudim da napisanom liku dam sve što mogu. Često mi kažu: Vi to lako radite. Iza toga lako stoje neprospavane noći, učenje teksta od tačke do zapete, ogroman, dugogodišnji rad – rekla je Radmila 1993. u intervjuu objavljenom u TV Novostima.

Pozorište u kući

,,Ukupno 25 godina vukla sam, radila, stvarala i došla kao gotova glumica u Beograd, a potom sve zaboravila i krenula ispočetka”, govorila je slavna umetnica

BRAK SA KOLEGOM

Iako je slavu stekla ulogama majke i bake, u privatnom životu nije se ostvarila kao roditelj. Još u ranoj mladosti udala se za kolegu Božidara Savićevića. Na kruševačkom korzou upoznala je Božu i tu je počela njena mladalačka ljubav, rekao je Momir Bradić o Radmilinoj emotivnoj vezi s kolegom Savićevićem, a novinarka RTS-a Nataša Mijušković, kojoj je Radmila bila ujna, u knjizi Prva i poslednja autora Dejana Ćirića, kaže:

- Mog ujaka nikada nije zvala moj muž ili moj suprug, nego moj čovek, i to ste samo od nje mogli da čujete. Znam s koliko je ljubavi brinula o njemu pošto se prilično mlad razboleo, koliko je bdela nad njim i njegovim zdravljem. Samo zahvaljujući Radmili, Boža je dočekao lepe godine. Sećam se kad mi je pričao kako je sekla kulise u Niškom pozorištu jer je u to vreme bila veoma ljubomorna.

Bila je neverovatno duhovita, imala je veoma dobro pamćenje i baš je bila, što bi u Crnoj Gori rekli, žena čo’ek. Žena laf! Jednom prilikom još kao devojčica vraćala sam se s njima iz Novog Sada za Beograd, nešto me je bolela glava, pa sam bila neraspoložena, a oni su, da bi mi olakšali put, odglumili celu Zonu Zamfirovu.

On je bio popularan i lep glumac, igrali su zajedno u mnogim predstavama, ali kad bi Boža imao scenu s nekom mladom i lepom koleginicom, ujna bi probušila kulise i gledala šta radi na sceni, pa bi mu posle predstave prebacivala kako je mogao malo manje da steže u zagrljaj tu partnerku. Doduše, po njenoj verziji, samo je razmicala kulise, ali on je tvrdio da je pravila rupe na njima kako bi imala bolji pogled na scenu.

Boža je vozio i govorio sve muške uloge, a Rada je sedela pored njega i glumila ženske. Umeli su ljudima da prirede neočekivana i originalna iznenađenja.U harmoničnom braku sa Božidarom Savićevićem dočekala je starost, sve dok ih Radmilina smrt nije rastavila 8. novembra 2001. Sahranjena je četiri dana nakon toga na Novom groblju u Beogradu, u Aleji zaslužnih građana. Njen suprug Božidar Savićević poživeo je tek nešto više od godinu dana i umro je 25. januara 2003. godine. C

Nazad na sadržaj

Lajkujte našu Facebook stranu i saznajte prvi kada izađe novi broj magazina

Klikni na Share dugme i podeli zadovoljstvo čitanja magazina

sa svojim prijateljima

Br. 2 · 17. januar 2018.

Izdaje:

NovaArt

Kopenhagen, Denmark

email: magazin@52.rs

Sva prava izdavača zadržana. Reprodukovanje pisanih i ilustrovanih materijala, delimično ili u potpunosti, dozvoljeno je isključivo uz prethodnu pismenu saglasnost izdavača. Redakcija ne odgovara za sadržaj oglasa.