Бр. 1 · 25. новембар 2017
CELEBRITY
Godina velikog jubileja
Oliver Mandić:
Uvek sam tačno znao gde grešim
U februaru navršiće se četiri decenije od objavljivanja kultnog singla Ljuljaj me nežno, jedne od najvećih zvezda domaće pop i rok muzike i neprevaziđenog majstora scenskog nastupa, koji je posle dugog traganja za pravom ženom spoznao šta je istinska ljubav tek kad je upoznao suprugu Maju, s kojom je dobio ćerku Hanu Colu
Piše: Žaneta Apostolovski
Foto: Ivan Dobričić
Još od kada se pojavio preobučen u žensko, u spotu za pesmu Ljuljaj me nežno, Oliver Mandić trasirao je sebi put nepredvidivog majstora scene koji nikada ne pristaje na prosek. Muzičku karijeru započeo je početkom sedamdesetih ostavivši trag u nekoliko sastava, a prvi samostalni singl Ljuljaj me nežno objavio je pre tačno četiri decenije, 13. februara 1978. godine.
Njegova karijera predstavlja spoj šoka i muzike kojoj vreme ništa ne oduzima. Nazivali su ga čudnim tipom, pripisivali mu homoseksualnu orijentaciju, nagađali o novcu koji je zaradio, prepričavali detalje sa ludih žurki koje je nekada pravio u svom stanu u Kosovskoj ulici, ali niko nije mogao da mu ospori kvalitet kompozicija koje je stvarao. I posle mnogo godina profesionalne pauze, njegova muzika i dalje se vrti na svim radio-stanicama. Uz Oliverove ljubavne stihove, generacije parova započinjali su svoje romanse, raskidali, mirili se… A on je posle toliko godina traganja za pravom ženom, spoznao šta je istinska ljubav tek kad je upoznao sadašnju suprugu Maju, s kojom je pred doček 2010. godine dobio ćerku. Devojčici, koja je Oliveru drugo a Maji prvo dete, roditelji su dali ime Hana Cola, po pevačevoj majci Stojanki, koju su bližnji od milja zvali Cola.
Sve vreme tragao sam za ženom kao što je Maja, ali ljubav mi se dogodila tek u četrdeset drugoj godini. Sada imam divnu suprugu i pravim se važan
“
„
Jeste li zahvalni Maji Odžaklijevskoj što pre četrdeset godina nije došla u Split da snimi pesmu Ljuljaj me nežno, koju ste napisali za nju?
- Naravno, obećao sam joj kako ću joj zbog toga kupiti mini moris, ali to još nisam uradio. Maja neverovatno peva i dobar je čovek. Podseća me na Kalamiti Džejn i Robina Huda, jer stalno brine o drugima. Veoma je emotivna i uvek se u svemu daje do kraja, bilo da je reč o prijateljima, deci, ljubavima... Srećan sam što znam takve ljude kao što su ona, Ceca Bojković i što sam poznavao Miru Stupicu, Ružicu Sokić, Petra Kralja, Gagu Nikolića, Preleta, Tirketa, Zorana Radmilovića, Mucija Draškića…
Od samog početka umeli ste da uzburkate javnost, kako scenskim nastupom, tako i svojim stavovima. Za vas govore da ste u najmanju ruku čudni zato što se razlikujete od drugih. Smeta li vam to etiketiranje?
- Nikada nikome nisam voleo da se udvaram. Kontrirao sam normalnim standardima i nisam se uzbuđivao što su mi govorili da sam lud, jer je publika volela moje pesme.
U vašem kafeu u centru Beograda imali ste scenu Kod Mucija, gde su svakog ponedeljka nastupali bardovi srpskog glumišta koje ste pomenuli.
- Zaključao sam klub kad je Muci umro i tri godine nisam ga otvarao. Sada tamo rade moji prijatelji, ali nameravam da ponovo vratim scenu Kod Mucija. Bila su to lepa vremena i čast mi je što su takvi umetnici tamo dolazili.
Već ste skoro dve decenije u srećnom braku. Gde ste prvi put sreli suprugu Maju?
- U klubu Bombo, koji je ranije držao Džej. Došao sam sa ekipom i četiri, pet devojaka. Otišao sam do šanka da kupim cigarete baš kad je ona sa drugaricama ulazila u kafić. Istog trenutka prišao sam joj i upitao je: Odakle si? Pogledala me je i kroz smeh odgovorila da je iz Hercegovine. Zamolio sam Džeja da isključi muziku, kleknuo dole i zaprosio je pred petsto ljudi. Dogovorili smo se da se vidimo sutradan, ali ona se, naravno, nije pojavila. Jurio sam je četiri godine i na kraju uspeo da je odvedem kod matičara.
Upornost vam se očigledno isplatila.
- Ljubav je čudo. Kraljevi su zbog nje skidali krune s glava, a ne ja kome su samo ljubav i muzika potrebni.
Promenili ste se. Ranije niste baš pohvalno govorili o ženama, čak ste ih i vređali.
- Sve je to bio odraz moje patnje za pravom ljubavlju. Tačno je da sam mnogo puta govorio takve stvari, ali sve vreme tragao sam za ženom kao što je Maja, a kad čovek nešto mnogo želi, na kraju to i dobije. Meni se ljubav dogodila u četrdeset drugoj godini. Sada imam divnu suprugu i pravim se važan.
Jeste li pažljivi prema njoj, kada ste joj poslednji put poklonili cveće?
- Nas dvoje smo dvadeset četiri časa zajedno. Držimo se za ruke, šetamo satima pored mora u Igalu i Herceg Novom... Ranije to nisam mogao ni da zamislim.
Često ističete kako ste veoma patrijarhalno vaspitani. Ko u vašoj kući vodi glavnu reč?
- Nemam ja takvih problema. Maja vodi kompaniju i biznis, ona brine o svemu. Ja samo sviram, slušam muziku i jedem najbolju klopu na svetu koju mi, naravno, ona sprema. Verujem da sam jedini muškarac u Beogradu kome žena peče hleb. Pravi ga u električnoj pekari od crnog brašna i raznih žitarica.
Da li vi ponekad nešto skuvate?
- Nikada nisam ni pokušao, ali zato ona to savršeno radi. Menja sijalice, angažuje majstore, vodi lokale, ide u nabavku, tako da sam ja baš kao paša.
Kako su vas prihvatili njeni roditelji?
- U početku nije bilo nimalo lako. Tašta nije htela ni da čuje za mene. Zvala me je i preko telefona sasula sijaset uvreda na moj račun, dok su njena braća vrebala priliku da me prebiju. Ali, iako su jedva pristali na naše venčanje, ja sam od Maje tražio da potpiše predbračni ugovor, kao u američkim filmovima. Ona je otišla i sve ispričala mojoj majci, koja joj je nedvosmisleno zapretila: Slušaj, dete moje, ako to uradiš, nemoj više da mi dolaziš. Da sam tvoja majka, ja bih ga premlatila. I, naravno, njena reč bila je presudna.
Da li vam je ponekad žao što nikada niste svirali u džez orkestru, iako ste to mnogo želeli?
- Žao mi je, ali kad vidim da se moje pesme koje sam pisao pre više od dve decenije i danas slušaju, onda kapiram kako ne smem da budem poražen pred samim sobom. Svih ovih godina od publike sam dobijao mnogo ljubavi i zato razmišljam da joj se na neki način odužim, jer nikada nisam održao koncert u Srbiji, Bosni i Makedoniji, nego sam sve vreme nastupao u Sloveniji i Hrvatskoj. Zato stalno imam osećaj kako moram da zatvorim krug. Voleo bih da objavim album s pesmom Mama i muzikom koju sam snimio u Americi.
Tamo ste radili sa Čikom Koriom, Herbijem Henkokom, Petom Metinijem i pokojnim Fredijem Habartom i Majklom Brekerom. Da li biste na neke od tih nastupa pozvali Koriju, Metinija ili Henkoka?
- Došao bi Čik Korija i još neki svetski muzičari, ali sigurno bi tu bili i Ceca, Aca Lukas, Bora Čorba, Radomir Mihajlović Točak.
„
Stalno mi je nedostajala ljubav. Na svim fotografijama ja nekog grlim, a mene niko. Čini mi se da bi mi posle majčine smrti bilo malo lakše da sam imao brata ili sestru
“
Aca Lukas, Saša Ćurčić i ja nismo rođeni da vodimo klub. Kod nas bi verovatno svi pili na crtu i mi bismo propali za dva meseca
„
“
S Acom Lukasom i Sašom Ćurčićem hteli ste da otvorite i klub?
- Bila je to više šala. Nas trojica nismo rođeni za takav biznis. Kod nas bi verovatno svi pili na crtu i mi bismo propali za dva meseca.
Konsultujete li i suprugu oko nekih pesama?
- Ona više voli Cecu nego mene, ali poštuje ono što radim. Ceca ima neverovatan uticaj na ljude i u stanju je da svojim glasom opčini sve oko sebe.
Zašto ste se u jeku najveće popularnosti povukli i pobegli na Taru?
- Tu sam proveo detinjstvo, tu su mi se rodili otac, baba, deda, a od 1991. Tara je postala i moje uporište. Nisam pobegao, nego sam počeo da gradim centar Olivud koji ću ostaviti opštini Bajina Bašta kao moju zadužbinu. U taj projekat uložio sam višak novca i ljubavi. Voleo bih da tu dolaze ljudi iz celog sveta kako bismo razmenili znanja i pomogli mladim, talentovanim osobama da ostvare svoje snove.
„
Kad je moja mama čula kako od Maje tražim da potpiše predbračni ugovor, nedvosmisleno joj je zapretila: Slušaj, dete moje, ako to uradiš, nemoj više da mi dolaziš. Da sam tvoja majka, ja bih ga premlatila
“
Svoj mir na ovoj planini svojevremeno je našao i Ljuba Tadić, jedan od naših najvećih glumaca, za koga ste rekli kako vas je svakodnevno učio mudrosti.
- Ljuba je zaista bio laf i svi su ga voleli. Posle jednog gostovanja u Bajinoj Bašti, Petar Božović zamolio me je da ga odvedem do njega i Snežane. Popio sam nekoliko rakija i otišao kući, a Pera je ostao na ručku. Sutradan mi je Ljuba onim svojim dubokim glasom rekao: Oli, znaš li šta se juče dogodilo? Pojeo nam je svu hranu iz zamrzivača i frižidera. Veliki je glumac, ali nemoj više da nam ga dovodiš. Mnogo je ješan, šalio se Ljuba i do detalja prepričavao kako se Peri otvorio apetit na Tari.
Vaše komšije pričaju kako ste pre nekoliko godina ofarbali celo stado ovaca?
- Jesam! Kupio sam veliko stado i unajmio čuvara, ali životinje su stalno nestajale. Kad sam primetio da ih je sve manje, odlučio sam da ih obeležim sprejom kako bih znao koja je moja. Posle toga nijedna ovca više mi nije bila ukradena.
Verovatno bi na tu domišljatost bio ponosan i vaš deda, koji vas je u jeku najveće popularnosti zvao da organizujete kosidbu u Zaovinama?
- Njega uopšte nije interesovalo to što radim, on je na televiziji gledao samo Dnevnik. Usred turneje po Istri, telefonirao mi je i prodrao se: Vule, landaro jedna, dovlači se ovamo da sakupimo kosce. Kakva zvezda, kakvi koncerti, dolazi odmah. Nisam imao kud, prvi sam mu unuk, odložio sam sve za deset dana i otišao. Deda je bio autoritet. Poticao je iz najbogatije familije u tom kraju, koja je posedovala vodenicu, strugaru i struju još od 1924. godine. Njegova reč se poštovala.
Majka vam je bila učiteljica. Kao najbolji prosvetni radnik, dobila je i dva ordena od Tita.
- Predavala je deci od prvog do petog razreda i svi njeni đaci danas su ljudi s ozbiljnim karijerama. Učenici su je obožavali i posle odlaska u penziju, godinama su joj donosili cveće.
Bili ste izuzetno vezani za nju?
- Ona i Dušan Prelević bili su moje mecene i najveća podrška. Umrla je 2000. godine i mnogo mi nedostaje.
Imala je karcinom dojke?
- Da. Njena bolest mnogo me je pogodila. Kad mi je saopštila od čega je obolela, bio sam potpuno slomljen.
„
Majka mi je obolela od karcinoma dojke i njena bolest mnogo me je pogodila. Kad mi je saopštila šta je u pitanju, bio sam potpuno slomljen
“
Svaki put kad vas nešto protrese, vi emocije pretočite u muziku. Tada ste komponovali pesmu Mama?
- Otišao sam kod sada pokojnog Lazara Ristovskog, s kojim sam sarađivao dvadeset godina. Stvarno je bio čudo. Maestro. Plakao sam pred njim i krenuo da komponujem. Snimio sam je za pola sata. Pozvao sam Marinu i rekao joj kako odmah moram da je vidim. Bila je bolesna, imala je visoku temperaturu i zamolila me je da susret odložimo za drugi put. Uporno sam insistirao sve dok nije pristala. Kad je čula muziku, samo me je odvela u drugu sobu i za deset minuta završila tekst. Ubeđen sam da je to moja najbolja kompozicija koju sam do sada napisao, kao i da su to najlepši stihovi Marine Tucaković. S tom melodijom ispratio sam mamu.
Vaš otac je bio sudija. Zbog njegovog posla često ste se selili. Živeli ste u Kremnima, Arilju, Srebrenici, Obrenovcu, Beogradu. Zašto o njemu retko kad pričate?
- Ceo život bio sam s njim u nekoj svađi i nesporazumu.
Ipak, pesma Bobane dobila je naslov po njegovom imenu. Šta ste hteli time da mu poručite?
- Možda je to bio naš rastanak, na najlepši mogući način. Poruka je bila dovoljno jasna.
U bendu ste počeli da svirate sa trinaest godina?
- Prvo nisu hteli da me prime, ali s obzirom na to da su moji bili imućni, kupio sam po tri gitare, pojačala i bubnja pa su mi tek tada dozvolili da im se priključim. Svirali smo u Makarskoj i Cavtatu, a glavne tezge bile su nam Umka, Mislođin i Barič. Dok smo nastupali u Domu JNA u Obrenovcu, osećali smo se kao svetske zvezde.
Prvu cigaretu zapalili ste u dvadeset trećoj, a pivo počeli da pijete godinu dana kasnije, iako se s tim porocima dečaci susreću još kao tinejdžeri. Kako ste uspeli tako dugo da odolite tim iskušenjima?
- U to vreme sve je bilo drugačije, a ja sam stalno imao neke obaveze: prema školi, bendu, nastupima... Meni je bilo najvažnije da sviram i da se družim s ljudima. I sada kad gledam fotografije na svima ja nekog grlim, a mene niko. Stalno mi je nedostajala ljubav. Čini mi se da bi mi posle majčine smrti bilo lakše da sam imao brata ili sestru. Ali, srećom, Bog me je pogledao i dao mi Maju, koju volim najviše na svetu.
„
Što sam više učio, tako sam shvatao da malo znam. To je moj najveći problem. Voleo bih ponovo da se rodim, jer mislim da bih bio bolji nego što sam sada
“
Družili ste se i sarađivali s mnogim bardovima naše glume. Ko je od njih na vas ostavio najupečatljiviji utisak?
- Prele mi je otvorio vrata tog sveta u Ateljeu 212, a posle toga Mira Trailović zvala je mene i Kostu Bunuševca da igramo u četvrtom činu Majke, predstave koju je ona režirala. Od svih, najviše me je impresionirao Zoran Radmilović, koji je živeo slično kao i Prele, ali najveći uticaj na mene imao je Muci Draškić. On me je učio kako da prevaziđem sve svoje mane i postanem bolji čovek.
Da li je postojala neka osoba u vašem životu od koje ste tražili pomoć ili kojoj ste se poveravali?
- Nikada nisam pripadao takvoj kategoriji ljudi. Uvek sam tačno znao gde grešim. Što sam više učio i radio, shvatao sam da malo znam. I to je moj najveći problem. Voleo bih ponovo da se rodim, jer mislim da bih bio bolji nego što sam sada.
Šta biste kod sebe promenili kad biste se ponovo rodili?
- Način rada. Mislio sam da čovek sa pet sati vežbanja dnevno može da postane pijanista, ali tek kad sam slušao Ivu Pogorelića, koji je do statusa vrhunskog pijaniste došao sa tri puta većim radom, shvatio sam koliko sam grešio.
Vaš odgovor odnosi se na profesiju, šta sebi privatno zamerate?
- To što sam voleći ljude doživeo velika razočaranja. Ponekad ne mogu da verujem da su mi se neke stvari dogodile, jer sam sve radio iz najbolje namere
Jeste li nekada ostali bez novca?
- Ne, nikada.
Baš nijednom u životu?
- Da sam se kockao ili radio neke druge stvari koje su neprijatne po džep, možda bi mi se to i desilo. Ali, moji jedini poroci su cigarete i pivo. C
U početku nije bilo nimalo lako... Tašta nije htela ni da čuje za mene, zvala me je i preko telefona sasula sijaset uvreda na moj račun, dok su braća vrebala priliku da me prebiju
“
„
Pored mame, najveći mecena bio vam je Dušan Prelević. Gde ste ga upoznali?
- Preleta sam upoznao kad se u Ateljeu 212 prikazivala Kosa. Neverovatan tip. Malo je radio na svom pevanju, ali mislim da je to najbolje od svega što sam od naših pevača čuo. Kad sam imao grupu Oliver, Prele je došao na probu i rekao mi kako ću odmah početi da radim s njim. Zvali smo se Dušan Prelević i grupa Oliver. Bio je poslednji boem, književnik i pesnik. Žao mi je što se pred kraj života mnogo namučio.
Nazad na sadržaj
Lajkujte našu Facebook stranu i saznajte prvi kada izađe novi broj magazina
Klikni na Share dugme i podeli zadovoljstvo čitanja magazina
sa svojim prijateljima
Br. 2 · 17. januar 2018.
Izdaje:
NovaArt
Kopenhagen, Denmark
email: magazin@52.rs
Copyright © 2018 NovaArt.
Sva prava izdavača zadržana. Reprodukovanje pisanih i ilustrovanih materijala, delimično ili u potpunosti, dozvoljeno je isključivo uz prethodnu pismenu saglasnost izdavača. Redakcija ne odgovara za sadržaj oglasa.