Бр. 1 · 25. новембар 2017
LIFESTYLE
Prva ispovest
nakon odlaska iz otadžbine
Vladimir Stanojević:
Napatio sam se, ali uvek sam verovao u sebe
Voditelj otkriva kakve je prepreke morao da savlada kada je iz rodnog Trstenika došao u Beograd želeći da izgradi televizijsku karijeru, na koji način je odolevao porocima s kojima se susretao, kako je prebrodio bolne trenutke kada ga je bivša verenica optužila za zlostavljanje i zašto je odlučio da se preseli u Las Vegas u kom sada živi svoj američki san
Piše: Saša Tošić
Foto: Mirko Tabašević, privatna arhiva
Jedan od najpoželjnijih voditelja sa srpske medijske scene, pre dve godine napustio je televizijsku karijeru o kojoj je kao dečak maštao i preselio se u Las Vegas, gde sada živi svoj američki san. Uživa u svemu onome što mnogi nazivaju mitom, a po kome bi svaka osoba u Sjedinjenim Američkim Državama, uz rad i snažnu volju, mogla da ima priliku za blagostanjem i uspehom, sa svim građanskim pravima i slobodama. Iako je uvek bio nasmejan, njegov put do američkog sna nije bio posut ružama, već – trnjem.
U Trsteniku je živeo do svoje dvadeset prve godine i kao svakom mladom čoveku, jedna od glavnih preokupacija bila mu je da osvoji što više devojčica.
- Da se ne lažemo, u tim godinama ne razmišlja se o životu i karijeri, već o nekim drugim stvarima – iskren je Stanojević Ali, osim devojaka, mediji su već tada imali značajnu ulogu u njegovom životu.
- U mojoj kući uvek se slušao radio, bio je uključen televizor, kupovale su se sve novine – priseća se on i ističe da još od tada datira njegova zainteresovanost za medije.
- Sećam se da sam kao klinac pred ogledalom oponašao televizijske voditelje. Snimao sam na kasetama svoje radio-emisije i maštao o tome da budem voditelj. U devetnaestoj godini počeo sam da vodim emisiju na lokalnoj radio-stanici. Veliku podršku dobijao sam od roditelja i sestre koji su me uvek podržavali. Ponosan sam na svoje vaspitanje koje sam poneo iz kuće.
„Mene na Mars možeš da pošalješ i tamo ću se snaći, adaptirati i uspeti da ostvarim ono što sam zacrtao“
A onda je u dvadeset drugoj rešio da napusti dom i krene za nekim boljim životom, u kom će sebi moći da stvori priliku da postane TV voditelj.
- Veliki broj mladih ljudi iz malih sredina ima cilj da što pre pobegne u prestonicu. Upisaće bilo koji fakultet samo da odu odatle i odvoje se od roditelja. Ja sam bio malo drugačiji. Nisam želeo da pošto-poto odem u Beograd gde bih radio i učio nešto na silu, već sam tražio da upišem ono što me je zaista zanimalo. Nakon tri godine, dok sam radio na lokalnoj radio-stanici, slučajno sam naišao na Višu školu za informacione i komunikacione tehnologije u Beogradu. Sve je bilo vezano za medije i to me je oduševilo. Roditelje sam obavestio da idem da polažem prijemni i već posle nekoliko meseci preselio sam se u Beograd – priseća se Vlada. Studentski budžet dopunjavao je radeći ono što voli. Najpre na jednom beogradskom radiju, potom u nedeljniku Svet i konačno na televiziji. TV Pink pružila mu je šansu koju je on zgrabio – postao je voditelj kratkog televizijskog formata City, a potom su se ređale ostale emisije u kojima je bio domaćin.
Sve što se nakon toga dešavalo već je poznato, jer je bio vema prisutan u javnom i društvenom životu, pa su mediji redovno izveštavali o svim njegovim aktivnostima. Ponajviše o onim ljubavnim. Kao džentlmen, nije voleo javno da govori o tome, više su govorili drugi. O svojoj intimi progovorio je nešto više kada je uplovio u vezu sa fitnes instruktorkom Anom Marijom Žujović, koja je zaličila na nešto ozbiljnije. U jesen 2014. svoju ljubav krunisali su najpre veridbom, potom i simboličnim venčanjem u Las Vegasu, a planirali su i svadbu u Srbiji. Međutim, početkom 2015. mediji su bili preplavljeni napisima u kojima je Ana Marija optužila svog verenika za nasilje objavivši na ličnom Facebook profilu fotografije sa modricama ispod oka, kao potvrda njenih tvrdnji da je pretučena. Narednih nedelja ovaj par redovno je gostovao na naslovnim stranama. Ana Marija istresla je ceo arsenal optužbi i najavljivala sudske tužbe, dok je Vladimir iznosio kontraargumente, objašnjavajući da je reč o fikcijama njegove bivše devojke. Sve je delovalo kao priča koja nema kraja... Ipak, ona je nastavila svojim putem, Vladimir svojim, a onda je voditelj 2016. javnost iznenadio odlukom da ostavi televizijsku karijeru, preseli se u Ameriku i započne novi život.
„Naredne godine doći ću na odmor u Srbiju da posetim roditelje i prijatelje, ali ne planiram da se vratim i nastavim život u zemlji u kojoj sam rođen, sve dok u Americi imam šansu za boljom zaradom i lepšim životom“
Šta je bio vaš cilj kada ste se preselili u Ameriku?
Iskreno, uvek sam znao da mogu mnogo više da pokažem i zaradim. Što je veće tržište, to je veća mogućnost za zaradom. Amerika je mnogo daleko od Srbije u svakom smislu. Uvek me je privlačila i posle nekoliko godina razmišljanja, otišao sam da probam, da mi bar ne bude žao što sam imao priliku, a nisam otišao. I mogu vam reći da se nisam pokajao. Ovo je jedina zemlja na svetu koja vam pruža mogućnost da uspete i sve zavisi samo od vas. Ako imate cilj, san, ukoliko ste vredni i posedujete bar malo talenta za bilo šta, ovde je nebo granica. Nebitna je boja kože, odakle dolazite, ko ste, šta ste...
Koliko je na odluku o preseljenju uticala afera sa bivšom devojkom Anom Marijom Žujović, pominjanje tužbi, mnogobrojni tekstovi u štampi?
- Kada neko ne zna činjenice, onda nagađa. To je bio slučaj sa pojedincima iz medija koji su forsirali tu priču i u saradnji sa drugom stranom organizovali čitavu hajku na mene. Ali, nema veze, sve im je oprošteno. Ja sam srećan i zadovoljan. To je najbitnije.
Može li se reći da vam se zbog svega toga smučio ovdašnji način života ili ste preseljenje više doživeli kao novu avanturu, želju za nekim novim izazovom?
- Šta god loše u životu da ti se desi, uvek postoji izlaz. U takvim situacijama pokazuješ koliko si jak. Znam da sada zvučim kao neki matorac, ali zaista je najbitnije da veruješ u sebe. Naravno da je to bio novi izazov, ali ja sam po prirodi avanturista i uvek tragao za nečim novim, jednostavno sam takav.
Tokom poslednje dve godine boravka u Americi, koliko ste se adaptirali na tamošnji način života?
- Mene na Mars možeš da pošalješ i tamo ću se snaći, adaptirati i uspeti da ostvarim ono što sam zacrtao. Ovde je čitav sistem drugačiji, kao i ljudi. Sve je vezano za biznis, na tome se i zasniva ova zemlja. Toliko različitih nacija i kultura iz svih delova sveta, a svi žive i rade zajedno u jednoj zemlji. Samo u jednom noćnom klubu radim s Amerikancima, Francuzima, Grcima, konobarice su iz Italije, Vijetnama... Odgovara mi takva sredina i ne postoji nijedna zemlja kao što je Amerika.
„Bićeš uspešan samo ako se držiš dalje od poroka, kojih ovde ima na svakom koraku. Mnogi su poklekli, a moja je prednost u tome što dolazim iz Beograda. Ako tamo nisam poklekao, neću ni ovde„“
Koliko su vas boleli napisi u medijima: Vlada pobegao iz Srbije?
- Bilo je mnogo onih koji su izmišljali sve i svašta da bi im tekstovi izašli u novinama, ali interesantno je da su u toj medijskoj hajci najglasniji bili oni kojima sam najviše pomagao, kad god sam bio u prilici. Bez obzira na to da li sam u emisijama koje sam vodio promovisao njihove polupoznate pevače, kojima su bili na platnom spisku, ili sam im slao slike s odmora kako bi zaradili svoju platu... Neke od njih dočekao sam na vratima redakcije njihovog prvog radnog dana, u tim istim novinama u kojima su me posle nekoliko godina pljuvali. Najbizarnija stvar koju sam video u novinama bio je opširan intervju sa individuom koja priča o tome kako je izgubila dete, jer je pretučena. Pritom se fotografisala kako grli jastuk na nekom trosedu. I posle nekoliko dana ispostavilo se da je sve to izmislila. Tužilac koji je radio na tom slučaju, odbio je dokaz koji je donela. A mučenica donela nečiji pozitivan test na trudnoću. Tada sam shvatio da imam posla s ozbiljnim bolesnicima.
Kako sada gledate na sve to?
- Sve mi je to sada smešno. Važno je da nikome ništa nažao nisam učinio. Bitni su mi ljudi koji su se tada pokazali kao pravi prijatelji, a takvih je bilo mnogo više nego onih drugih.
Na šta ste se najteže privikli u Americi?
- Za sve je potrebno vreme. Ako neko kaže da je došao u novu sredinu i da mu je odmah sve sjajno, sigurno laže. Konkretno, u Americi mi je prvih godinu i po dana bilo najteže. Moraš da središ svoj status kako bi mogao da nađeš posao i radiš, potom da se dokažeš na radnom mestu, da napreduješ... Generalno, krećeš od nule. Ali, kad završiš sve te osnovne i najbitnije stvari, onda počinje pravi napredak. Zaista mnogo radim i kada imam slobodan dan, iskoristim ga da se odmaram i spavam. Naš mentalitet i način života ovde ne prolaze. Mnogi se zalete, misle da su veoma pametni, pa se ponašaju onako kako su navikli u Srbiji. Međutim, ovaj sistem brzo ih spusti na zemlju.
Kojim poslom se sada bavite?
-Trenutno sam vip host i radim za neke od najboljih noćnih klubova u Las Vegasu. Ljudi dolaze u ovaj grad sa svih strana sveta. Oni koji žele da se dobro provedu i izvuku maksimum iz posete Las Vegasu, angažuju ljude koji im organizuju dan i noć. Sve najbolje restorane, noćne klubove, strip barove... Novac koji se ovde daje na provod, ne može da se uporedi s onim koji se troši u Srbiji. Ovo je veoma profitabilan posao u Las Vegasu. Sve dok se držiš dalje od poroka, kojih ovde ima na svakom koraku, bićeš uspešan. Mnogi su poklekli, a moja je prednost to što dolazim iz Beograda. Ako tamo nisam poklekao, neću ni ovde.
„Bilo je mnogo onih koji su izmišljali sve i svašta da bi im tekstovi izašli u novinama, ali interesantno je da su u toj medijskoj hajci protiv mene najglasniji bili oni kojima sam najviše pomagao“
„Kada bih upoznao devojku koja mi odgovara i za koju znam da će biti dobra majka, sutra bih se oženio. I dalje verujem u instituciju braka“
U Beogradu ste bili vrlo aktivni u noćnom životu? Kakva je sada situacija kada je reč o izlascima i provodu?
- Moje radno mesto su noćni klubovi i kada uzmem slobodan dan, vreme provodim na nekom mirnijem mestu ili odem na nastup nekog od naših pevača koji su ovde na turneji. Dok si mlađi, bitan ti je provod. Kasnije se prioriteti menjaju.
U čemu se ogleda osnovna razlika između noćnog provoda u Beogradu i onog u Los Anđelesu?
- Noćni klub u Vegasu, u koji su uloženi milioni dolara, zaista izgleda impresivno, ali provod u njemu nije bolji od onoga u Beogradu. Jedina je razlika u ceni jer je ovde sve mnogo skuplje. Recimo, grupa od pet muškaraca potroši 15.000 dolara za jednu noć. To je obično veče u jednom od 40 separea u nekom noćnom klubu. Dakle, razlika je samo u ceni.
Da li ste sada u emotivnoj vezi?
- Las Vegas je lud grad. Nema baš mnogo normalnih devojaka, a iskreno nemam ni mnogo vremena da bih bio u ozbiljnoj vezi i posvetio se voljenoj osobi. Tačnije, nisam je ovde još upoznao. Kada je budem našao, naći ću i vremena za nju.
Koliko se posle burnog emotivnog života vremenom menjao vaš stav o ljubavi? Kakva ste u tom smislu imali očekivanja kao tinejdžer ili u dvadesetim, a kakva sad u tridesetim godinama?
- Moj burni ljubavni život (smeh). Nije tu bilo ničeg burnog, jednostavno, kako sam živeo, u kakvom sam okruženju bio, takve sam i devojke upoznavao. Imao sam tri ozbiljne veze i za dve devojke mogu da kažem sve najpozitivnije. Sada shvatam da te ljubavi nisu opstale mojom krivicom. Bio sam previše nezreo za nešto tako ozbiljno.
Već ste bili na korak do oltara. Kakav sada stav imate o braku?
- Kada bih upoznao devojku koja mi odgovara i za koju znam da će biti dobra majka, sutra bih se oženio. I dalje verujem u instituciju braka.
Sve se vremenom menja, pa ni brak nije isti kao pre 30, 40, 50 godina... Ali osnova je ista: za zakonsku zajednicu dvoje ljudi, potrebne su dve osobe koje se vole i poštuju.
Šta ste najvrednije uradili tokom voditeljske karijere?
- Od svih emisija koje sa vodio, najomiljeniji period bio mi je dok sam vodio Jutarnji program sa Minjom Miletić. Ostale emisije su me ograničavale, a u Jutarnjem programu zaista sam se pokazao u pravom svetlu. I taj spoj sa Minjom, koji mi se u početku činio nemogućim, pokazao se kao najbolji. Ljudi sa TV Pink prepoznali su moj talenat, dali su mi šansu i na tome sam im bezgranično zahvalan.
Koliko vam voditeljstvo nedostaje i vidite li sebe ponovo pred kamerama?
- Posao kojim sam se bavio u Srbiji možda mi najviše nedostaje, jer kada si u nečemu dobar i u tome uživaš, to je velika sreća. Ukoliko mi se ukaže prilika ovde, zašto da ne. Los Anđeles je pravi grad za tu vrstu posla, Las Vegas je druga priča.
S kim iz Srbije najviše održavate komunikaciju?
- Redovno se čujem sa porodicom, sa majkom i sestrom koje su u Trsteniku. Takođe i sa prijateljima, a neki od njih su me i posetili ovde.
Da li među vašim novim prijateljima preko bare ima više naših ljudi ili Amerikanaca?
- Družim se samo s nekolicinom zemljaka. Ne delim ljude po tome odakle su niti po bilo kom drugom opredeljenju, tako da mi je nebitno da li su s naših prostora ili ne, važno mi je da se osećam opušteno u njihovom društvu.
„Bizarno je bilo gledati u novinama dotičnu individuu koja priča o tome kako je izgubila dete jer je pretučena, a fotografiše se kako grli jastuk na nekom trosedu. I posle nekoliko dana ispostavilo se da je ona sve to izmislila“
Jesu li kao prijatelji požrtvovaniji naši ljudi ili Amerikanci?
- Ljudi s naših prostora su srčaniji, sve u životu shvatamo i doživljavamo lično i kada nam neko krene na prijatelja, mi to doživljavamo kao napad na nas same. Amerikanci su drugačiji. Ipak, i jedni i drugi imaju svoje dobre i loše strane. Posao bih uvek radio s Amerikancima, a u kafanu išao sa Srbima (smeh).
Kada vam je bilo najteže u period dok ste se privikavali na život u Los Anđelesu?
- U početku. Nemaš sređen status, niti si tamo niti ovamo. Jednostavno, nov si, nikoga ne poznaješ, niti tebe bilo ko poznaje. U takvoj sam sličnoj situaciji bio kada sam došao iz Trstenika u Beograd. Poznavao sam samo dve-tri osobe koje su, inače, iz mog rodnog grada. Ali, sada je bilo teže, jer pre nego što pomisliš da nešto radiš, moraš da središ papire, a to je mukotrpan proces. Nemaš s kim da popričaš… Svako ko dolazi ovde i ima planove da ostane, mora da zna da je teško. Ništa Amerika niti bilo koja druga zemlja ne daju sem jedne stvari, a to je šansa da uspeš. Meni je to najbitnije, jer ne želim ništa na poklon.
Da li ste se ijednog momenta pokajali zbog odluke da se preselite?
- Nisam, ali samo zbog jednog razloga – jer verujem u sebe. Ništa mi ne fali, vredan sam, uporan, inteligentan, obrazovan, engleski mi je skoro savršen, nisam poročan, željan provoda i ostalih gluposti, sve sam to prošao u Beogradu. Kao takav mogu samo napred. I ispostavilo se da sam u pravu. Sada je moj cilj da kupim kuću i još više napredujem u poslu, kao i da u narednim godinama osnujem porodicu. Naravno, ne znam u kom će pravcu ići moja karijera, jer ovde imate bukvalno bezbroj mogućnosti, ali kada pogledam iza sebe, bio sam uspešan u svakom poslu koji sam radio. Sve dok to od mene zavisi, ne sumnjam da će i godine koje dolaze biti više nego uspešne.
U čemu se ogleda razlika između turističkih poseta Americi i ovog perioda kada je tu vaša stalna adresa prebivališta?
- Kao turista trošiš pare koje si poneo, a kao neko ko živi ovde, trudiš se da ih što više zaradiš sarađujući s onima koji su došli da ih potroše.
„Kada sam došao u Beograd, živeo sam na kraju Karaburme, kod jedne starije žene, u sobi dva sa dva, sa još pet ukućana u susednim prostorijama. Imao sam samo toliko novca da platim kiriju, tri obroka i kartu za autobus“
Dve godine posle preseljenja, šta smatrate najvećom prednošću, a šta najvećom nedostatkom života u Americi?
- Oduvek sam bio odgovoran, ali nikada kao sada u Americi. Pre nisam znao da štedim, a ovde sam prilično odgovoran sa svojim finansijama. I taj neki osećaj za biznis mi je proradio. Mislim da sam prilično sazreo u ove dve godine. U najveće nedostatke ubrojio bih to što ovde nema naše hrane koja je najbolja na svetu. Amerikanci znaju da naprave biftek i to je to, tako da se obično hranim po nekim italijanskim i grčkim restoranima. Pored toga, istina je da ovde ima zgodnih žena svih nacija, ali naše žene su ipak najlepše.
Kada vam je u životu bilo najteže?
- Prvih nekoliko meseci u Beogradu izdvojio bih kao najteži period. Živeo sam na kraju Karaburme, kod jedne starije žene u stanu, u sobi dva sa dva, sa još pet ukućana u susednim prostorijama. Imao sam samo toliko novca da platim kiriju, tri obroka i kartu za autobus.
To je bilo vreme uličnih prodavaca. Sećam se da sam jednom prilikom na nekadašnjem Bulevaru revolucije iz nečijeg gepeka kupio čajnu kobasicu, dva litra koka-kole i čokoladu. I onda nazad na Karaburmu ledenim prevozom u kom ne radi grejanje. Ali, kao što rekoh, ništa u životu nije smak sveta. Sve je to prolazno. I tada sam verovao u sebe, kao i sada.
Kako biste strancima koje srećete u jednoj rečenici opisali zemlju u kojoj ste rođeni i odrasli?
-Srbija je prelepa zemlja sa najboljom hranom, najlepšim ženama i najtoplijim ljudima. Zemlja koja je devedesetih godina duboko ranjena i koja se, zajedno sa svojim narodom, oporavlja i ponovo uzdiže. Volim svoju otadžbinu i uvek s ponosom ističem odakle sam došao.
Kada planirate da posetite tu zemlju sa najboljom hranom, najlepšim ženama i najtoplijim ljudima? Planirate li nekada ponovo da se vratite i živite u Beogradu?
- Za narednu godinu planiram da dođem u Srbiju na godišnji odmor, da posetim roditelje i mnogobrojne prijatelje. A što se tiče povratka, nisam baš siguran… Iskreno, dokle god budem ovde u Americi imao šansu za boljom zaradom i životom, ostaću ovde. C
„Kada je reč o aferi sa bivšom verenicom i hajci protiv mene, sve mi je to sada smešno. Oni su bili i ostali nebitni. Važni su mi ljudi koji su se tada pokazali kao pravi prijatelji, a takvih je bilo mnogo više“
Lajkujte našu Facebook stranu i saznajte prvi kada izađe novi broj magazina
Klikni na Share dugme i podeli zadovoljstvo čitanja magazina
sa svojim prijateljima
Br. 3 · 28. februar 2018.
Izdaje:
NovaArt
Kopenhagen, Denmark
email: magazin@52.rs
Copyright © 2018 NovaArt.
Sva prava izdavača zadržana. Reprodukovanje pisanih i ilustrovanih materijala, delimično ili u potpunosti, dozvoljeno je isključivo uz prethodnu pismenu saglasnost izdavača. Redakcija ne odgovara za sadržaj oglasa.