Бр. 1 · 25. новембар 2017

 

PUTOVANJA

Svi putevi vode u Večni grad

Poseta jednoj od najstarijih svetskih metropola opravdava čuvenu izjavu Vidi Rim, pa umri. Lepota grada ogleda se u svemu, od veličanstvene istorije i arhitekture do multikulturalnosti kojom je mogao da se pohvali još u davnim vremenima i predstavlja idealnu destinaciju za putovanje, posebno zaljubljenih ljubavnih parova

Piše: Jelena Kovačević
Foto: 123rf.com, Pixabay.com

Kao sedište starog sveta, centar hrišćanstva, arhitekture i umetnosti, Rim se ubraja među retka mesta na planeti koja je nemoguće upoznati tokom samo jedne posete. Bogata istorijska i kulturna baština, trgovi, prelepe fontane iz romantičnih vremena i muzeji kao nosioci one večnosti koja se od pamtiveka vezuje za glavni grad Italije, tek su deo magije koja će vas navesti da mu se uvek iznova vraćate. A idealan period za posetu upravo je februar, mesec ljubavi, vreme kada zima polako popušta. Tada se sa prvim vesnicima proleća u centralnom delu Apeninskog poluostrva budi nova energija i sladak život na italijanski način.

Blaga i topla klima, plodna zemlja, reke, brda i blizina mora, bili su dovoljni da etrurska plemena na mestu današnjeg Rima podignu prva naselja. Ne postoje precizni podaci o danu kada je Večnom gradu udaren kamen temeljac. Sačuvana je samo legenda prema kojoj je osnovan 753. godine pre nove ere, mada neki arheolozi veruju da je nastao bar dva veka ranije. Rimljani su računali svoje vreme od legendarne godine osnivanja grada, čiji je prvi kralj bio Romul, po kom je naselje i dobilo ime.

Povoljan geografski položaj i politički značaj učinili su da grad brzo postane centar pokrajine Lacijum. Prostirao se na levoj obali reke Tibar, koja ga je povezivala sa morem. Razmešten je na sedam brežuljaka, koji su u antičko doba činili prirodan bedem za odbranu od varvarskih plemena. Njihovoj najezdi zapadni deo Rimskog carstva odolevao je sve do 476. godine posle Hrista.

U samom Rimu gotovo nemate osećaj da kroz njega protiče reka, jer se i pored nekoliko predivnih mostova čini da Tibar nije dovoljno iskorišćen

Šetnja Španskim trgom poželjna je baš u vreme najveće gužve, kako bi se osetila autentična rimska atmosfera i duh. Nešto slično dešava se i na Pjaci Navona, omiljenom trgu lokalnog življa

U današnjem Rimu, u čijoj široj okolini boravi gotovo cela populacija neke manje zemlje, veoma je izražen sukob između juga i severa Italije. Srčanost i temperament južnjaka, zatvorenost severnjaka, kao i veliki broj pridošlica svih boja kože i jezika, danas čine modus vivendi ovog grada. Iako Italijani izbegavaju da govore engleski, uz mali strah od svega što probija granice njihove zemlje, velika svetska metropola ipak se sve više prilagođava globalnim trendovima, što turistima često ume da zasmeta.

Kulturno-istorijske znamenitosti međusobno nisu blizu i ne čine celinu jer su nastajale u različitim periodima. Tako se i doživljavaju, a svaki objekat i trg predstavljaju novo otkriće i oduševljavaju na poseban način. Ali, odakle krenuti? Italijani kažu da za upoznavanje svih tih arheoloških iskopina, zdanja, trgova i muzeja ne bi bio dovoljan ni ceo jedan život. Ali, kad su vas već svi putevi doveli u Rim, za početak dovoljno je obići ono najvažnije: Panteon – hram sa grandioznom kupolom posvećen svim rimskim božanstvima, Sikstinsku kapelu sa Mikelanđelovim remek-delom oslikanim na svodu, crkvu San Klemente, Vitorijanu, Vatikan i njegove misteriozne galerije, Trg republike, Forum koji je bio žila kucavica najmoćnijeg carstva starog sveta... Ukoliko nekog više od istorije zanimaju šoping i butici luksuznih svetskih brendova, onda je prava destinacija za to ulica Kondoti.

Gladijatorska arena Koloseum odavno se izborila za status najprepoznatljivije rimske atrakcije. Dok Koloseum stoji, stajaće i Rim, kad Koloseum padne, pašće i Rim, a kad padne Rim, pašće i svet, čuvena je izreka iz antičkih vremena. Jedno od sedam novih svetskih čuda zapravo se zove Flavijev amfiteatar, zato što je radove na njemu započeo Vespazijan iz dinastije Flavijevaca, 72. godine. Smatra se da popularniji naziv Koloseum potiče od kolosalne skulpture cara Nerona, koja se nalazila ispred građevine. Borbe su se ovde održavale bezmalo pet vekova, a mogle su se videti i simulacije pomorskih bitaka, pri čemu bi arena bila ispunjena vodom. Najveća arena ikad sagrađena mogla je da primi 50.000 gledalaca, koji su na tribinama sedeli odvojeni po statusu. Glavna mesta pripadala su caru, odnosno cezaru, vestalkama i senatorima. U slučaju evakuacije, amfiteatar je mogao da se isprazni za svega desetak minuta. Podatak kojeg bi se postideli mnogi moderni stadioni.

Srčanost i temperament južnjaka, zatvorenost severnjaka, kao i veliki broj pridošlica svih boja kože i jezika, danas čine modus vivendi ovog grada

Posle upoznavanja sa Vatikanom, poželjno je popeti se na kupolu Bazilike Svetog Petra i uživati u impresivnom pogledu na grad. Treba li uopšte pominjati najpopularniju od 280 rimskih fontana, Fontanu želja Di Trevi, u koju se, kako tvrde gradski poglavari, godišnje ubaci oko 700.000 evra?! No, turisti koji žele da se fotografišu ispred nje, moraju da to učine u ranim jutarnjim satima, dok je ne osvoje armije posetilaca.

Šetnja Španskim trgom poželjna je baš u vreme najveće gužve, da bi se osetila autentična rimska atmosfera i duh. Nešto slično dešava se i na Pjaci Navona, omiljenom trgu lokalnog življa. Posetite Dioklecijanove terme, Pretorijanski dvorac i svratite do galerije Borgeze u kojoj se čuvaju neke od najvećih privatnih umetničkih zbirki na svetu.

Koloseum

Fontana Di Trevi

Jedno od sedam novih svetskih čuda zove se Flavijev amfiteatar, zato što je radove na njemu započeo Vespazijan iz dinastije Flavijevaca, a popularniji naziv Koloseum potiče od kolosalne skulpture cara Nerona, koja se nalazila ispred građevine

U gradu prepunom sakralnih objekata, izdvaja se nekoliko crkava. Pored Bazilike Svetog Petra i Sikstinske kapele, tu je i Santa Marija Mađore, na brdu Eskvilinu. Trajanov forum, sa stubom podignutim kao trajna uspomena na imperatora Trajana, prikazuje njegove trijumfe nad dačanskim plemenima u današnjoj Rumuniji. Reljefi uklesani na 30 metara visokom spomeniku ukupno su dugački oko 200 metara.

Bazilika Sv. Petra

Kulturno-istorijske znamenitosti međusobno nisu blizu i ne čine celinu jer su nastajale u različitim periodima. Tako se i doživljavaju, a svaki objekat i trg predstavljaju novo otkriće i oduševljavaju na poseban način

Delovi starog gradskog jezgra ispunjeni su krivudavim ulicama koje, uz strme uspone, čine dobru vezu između svih sedam brežuljaka. U samom Rimu gotovo nemate osećaj da kroz njega protiče reka, jer se i pored nekoliko predivnih mostova čini da Tibar nije dovoljno iskorišćen.

 

A kad ste već u Rimu, ponašajte se kao Rimljanin. Pre svega, morate da budete precizni kada naručujete kafu, jer postoji više varijanti. Dovoljno je reći konobaru un caffè i on će uskoro doneti šoljicu kratkog espresa koji se ovde po običaju pije ujutru. Italijani veoma ozbiljno shvataju ritual ispijanja svog omiljenog toplog napitka.
Prefinjeni mirisi antike i čuvenih gastronomskih specijaliteta, turiste uvek  vraćaju jednoj od najstarijih svetskih metropola. Pre mnogo godina neko je lepo napisao da se svaki čovek tu oseća kao riba u vodi i da će se svako prepoznati. Sve što Rim pruža svojim širokim duhom, arhitekturom i svedočanstvima o slavnim vremenima, zaista ga čini večnim.
  C

Panteon

Lajkujte našu Facebook stranu i saznajte prvi kada izađe novi broj magazina

Klikni na Share dugme i podeli zadovoljstvo čitanja magazina        

sa svojim prijateljima

Br. 3 · 28. februar 2018.

Izdaje:

NovaArt

Kopenhagen, Denmark

email: magazin@52.rs

Copyright © 2018 NovaArt.

Sva prava izdavača zadržana. Reprodukovanje pisanih i ilustrovanih materijala, delimično ili u potpunosti, dozvoljeno je isključivo uz prethodnu pismenu saglasnost izdavača. Redakcija ne odgovara za sadržaj oglasa.