Бр. 1 · 25. новембар 2017

 

CELEBRITY

Mima Karadžić:

Bivše devojke i danas su moji najveći prijatelji

Glumac koji i dalje zrači dečačkom energijom iskreno govori o nekadašnjim ljubavima i svom nastojanju da ostane večiti hedonista, ali i otkriva da je tajna njegovog vedrog duha u tome što se ne opterećuje prošlošću i budućnošću, već živi za sadašnji trenutak

Piše: Jelena Kulović
Foto: Fabrika fotografa, privatni album

Lepšu stranu novinarskog posla doživite kada ispred sebe imate sagovornika vedrog duha, oštrog jezika, koji ne beži od pitanja, već odgovara direktno i vešto opisuje slike svog života, kakav je glumac Milutin Mima Karadžić. Ušetao je na zakazano mesto za intervju tačno na vreme, nonšalantno odeven i s prepoznatljivim osmehom na licu. Pun je energije i ideja, pa stičete utisak kao da ga najbolje uloge tek očekuju, iako iza sebe ima preko 70 filmova, 30 serija i 90 pozorišnih premijera.


Da je pravi džentlmen i romantik, potvrdio je dok nam je pričao zašto svoje bivše ljubavi smatra najboljim prijateljima, a kao osvedočeni hedonista, otkriva i šta ga to u životu čini srećnim čovekom.

Nikada se niste obazirali na neke uobičajene norme u društvu. Da li se čovek takav rodi ili se za to izbori?

- Mislim da se izbori. To su stvari koje su veoma bitne, a verujem i zdrave. Suština u mom pozivu jeste u aplauzu jer ovaj posao radiš isključivo za publiku, a najveće priznanje ogleda se u tome da traješ. Mrzim svaki žiri i nikada nisam dobio neku nagradu. Jadno je procenjivati druge jer gluma nije trka na sto metara pa ko prvi stigne. To je poziv kojim se baviš celog života, neko ima X factor, a neko ne. Ali, uz taj dar od Boga, moraš da imaš i sreće i da ti je mnogo stalo. To je kao kada priđeš nekoj devojci. Ako ona vidi da ti kapilari u očima pucaju zbog nje, mora s tobom da progovori.

Jeste li neke istine o životu naučili pored velikana u bifeu Ateljea 212, vašeg nekadašnjeg matičnog pozorišta?
- U tim nezaboravnim druženjima doživeo sam mnogo toga, ali prave isitne o životu naučio sam prvo od Milenka Maričića, koji je bio čudan na svoj način, ali odličan profesor. Lepo je setiti se tih divnih ljudi, ali ne živim od prošlosti ili za budućnost, već za ovaj sadašnji trenutak. 

Jednom sam ostavio devojku u trenutku kada sam je najviše voleo. Ako sam mogao nju da napustim, mogu i Atelje 212. Ne postoji ništa što je večno, bilo da je reč o ljubavi prema ženi ili onoj kada je pozorište u pitanju“

U jesen 2013. odlučili ste da se povučete iz svoje matične kuće, Ateljea 212. 

- Bio sam u situaciju kada više nisam mogao da odgovorim na neke zadatke zbog drugih poslova koje sam preuzeo. To što sam izašao iz Ateljea, ne znači da sam otišao iz glume i pozorišta, već samo od njih ne primam platu. Ona jeste neka vrsta sigurnosti i s njom čekaš kraj radnog veka, a ja nemam nameru da idem u penziju. Sviđa mi se da zaradim četiri svoje plate mesečno, a ne da imam jednu za koju neću ništa raditi. Danas sam vrlo ponosan na sebe što sam to uradio jer sam čovek od avanture i nemam nikakav strah. Moj brat Milan i ja već devet godina radimo zajedno, naša firma MM production funkcioniše u Beogradu i Budvi, a imamo i projekte koji će startovati na nekoj televiziji.

Čega se i sada sećate kao najdirljivijeg momenta na oproštajnoj večeri koju ste tim povodom organizovali?

- Poklonili su mi fantastičnu sliku Ljube Milunovića na kojoj kao da je ceo Atelje bio potpisan. To je za mene bilo najprestižnije pozorište u Jugoslaviji, a san mladog glumca bio je da uđe u njega i da bude na sceni sa svim tim veličinama, pa makar igrao nogu od stola. Za vreme svih onih štrajkova, sankcija i revolucija, biti sa najumnijim ljudima u državi u tom teatru, bila je privilegija. Onda je prošao voz i u nama i u zemlji, a od svega toga ostala je samo kriza: u privredi, kulturi, moralu. Nešto se promenilo i nemam više taj san o Ateljeu. Nisam plakao te večeri jer nisam imao razloga. To sam uradio jednom, pošto sam ostavio devojku u trenutku kada sam je najviše voleo. Ako sam mogao nju da napustim, mogu i Atelje. Ne postoji ništa što je večno, bilo da je reč o ljubavi prema ženi ili onoj kada je pozorište u pitanju.

Može li i danas neka žena može da vam probudi leptiriće u stomaku ili sada tražite nešto potpuno drugo?

- Naravno! Nikada ne možeš da tražiš nešto drugo, to je stalno jedna te ista stvar. Neko te osvaja nečim, a neko ne. Uvek sam morao debelo da se izborim za sve što sam u životu stekao, bilo da je reč o poslu, novcu, ljubavi…

Mrzim svaki žiri i nikada nisam dobio neku nagradu. Jadno je procenjivati druge, jer gluma nije trka na sto metara pa ko prvi stigne“

Da li ste mnogo puta voleli?- Jesam. U ljubavi sam i voleo i patio i plakao. Čuo sam tu priču kako na pravi način može da se voli samo jednom, ali nije tačno ili sam ja nešto posebno... Imao sam nekoliko baš velikih ljubavi i svaku devojku voleo sam na svoj način. One su i danas moji najveći prijatelji, većih od njih nemam. S njima sam podelio intimu, radosti i tuge u nekom vremenu, koliko god da je to trajalo. I te osobe ostale su mi za ceo život. Nikada se nisam rastao uz veliku svađu i šamaranje. Možeš da osetiš da strast prema nekoj osobi jenjava i da to prekineš. Ipak, to ne znači da sam prestao da volim i cenim tu osobu. Sa gotovo svima njima održavam veoma dobre odnose, što mi mnogo znači. 

Delovi i oprema za komercijalna i priključna vozila.

Usluge servisiranja i održavanja kamiona i autobusa.

021 846-252 | DEŽURNI BROJ: 062 500 580

Radno vreme: pon-pet: 08-16h, subota: 08-14h

office@bodena.co.rs www.bodena.co.rs

Čovek nikada ne može da bude ostvaren i zadovoljan jer uvek ima ambiciju koja ga tera da ide dalje. Nisam neko ko će se zavaliti na kauč posle ručka, čitati novine i gledati televiziju“

Smeta li vam etiketa plejboja koju već godinama nosite?

- To je zasluga žute štampe. Podesan sam za to da me nazivaju plejbojem jer sam neoženjen, uvek sam u atraktivnom društvu i stalno izlazim. Pripisali su mi mnoge ženske, pogotovo sa estrade, a moram priznati da tu nisam imao intimnih kontakata. Među pevačima imam nekoliko dobrih prijatelja koje volim i poštujem, kao što su Sergej Ćetković, Niggor, Knez, Željko Joksimović, Haris Džinović, Džej...

Koliko vam je bilo teško da razlikujete žene koje vam prilaze zbog vas samih od onih koje žele popularnog Mimu Karadžića?- Nije poenta u tome koje sve žene poznajem, već s kojima provodim vreme. Kao javna ličnost srećem ljude iz raznih profila, ali važni su oni s kojima nešto podelim u životu, nebitno da li je to ljubav, avantura, druženje… Prijateljstvo se podrazumeva u svakom slučaju jer ne mogu da budem u bilo kakvom odnosu, čak i u najstrastvenijoj vezi, a da mi taj neko nije prijatelj. Za devojku s kojom provodim vreme, nebitno koliko, sve bih učinio. 

Jesu li iskorišćavali tu vašu dobrotu?

- Ne znam. Ako ju je neko iskoristio, to je njegov problem. Možda neki misle da sam ja to uradio njima, ali smatram da nikada i nikog nisam iskoristio ili povredio. Ni mrava nisam zgazio u životu, bar ne namerno.

Veliki ste hedonista i to ne krijete, ali nikada niste preterali ni u jednom poroku. U čemu je tajna?

- Hedonizam i preterivanje ne idu jedno s drugim. Postoje ljudi koji vole da stvaraju novac ili imetak, međutim, stvar je u tome da se baviš poslom koji voliš, ali na način koji ti se dopada i da uživaš u svemu što radiš. Ako ti se sviđa vino, pa se izboriš da piješ ono kvalitetno, a pritom imaš prelepu čašu, dobar ambijent, finu muzikicu i lepe oči koje te gledaju… Nije poenta piti dobro vino iz kartonske čaše ili bilo šta drugo samo da se pije. Ne možeš da se smrzavaš i gledaš predstavu ili da doživiš komediju ako ti nije toplo i ugodno. Zato mi uz hedonizam mnogo više ide more, a najveći užitak je na Adi Bojani gde imaš dva, tri restorančića, ribu, vino i pogled... Tamo volim da idem i zimi. Peć bubnjara, jedeš ribu ulovljenu pre sat vremena, kiša pada, gledaš kroz prozor prirodni seks kako se Bojana uliva u more, a sve to budi maštu.

Sa svim bivšim devojkama podelio sam intimu, radosti i tuge u nekom vremenu, koliko god da je to trajalo. I te osobe ostale su mi za ceo život“

Sa bratom Milanom Karadzicem osnovao je producentsku kucu MM production

Još zračite dečačkom energijom. Znači li to da se nimalo ne obazirete na svoje godine?

- Ne, jer godine ne možeš da menjaš i one mi ne smetaju. Čovek živi s njima i to je neminovno, ali poenta je da živiš život koji možeš. Kada izađem negde ili sam intimno s nekim, ne razmišljam koliko ja imam godina ili osoba pored mene, već šta mogu, a šta ne. A nema ništa što ne mogu, bar ne u glavi!

Aktivno trenirate, imate određen stil odevanja i života koji je vrlo prepoznatljiv. Doživljavate li sebe kao najbolji crnogorski brend, kao što neki kažu?

- Kada usred zime nosim kratke rukave ili raskopčanu košulju do sredine grudi, pa sam onako malo glasan za šankovima, imam i mišiće, dopadam se nekom takav kakav jesam, a onda mi nakon sedmog dana neko kaže:

Kada izađem negde ili sam intimno s nekim, ne razmišljam koliko ja imam godina ili osoba pored mene, već šta mogu, a šta ne. A nema ništa što ne mogu, bar ne u glavi

A šta misliš da zakopčaš jedno dugme ili možda da obučeš košulju dugih rukava, odgovorim: Čekaj, je l' ti hoćeš mene onakvog kakvog si me upoznala i kakav sam ti se dopao ili želiš da me menjaš? Pa, hajde promeni, ali to više nije to i smetaće ti mnogo štošta. Ujutro obučem ono što mi prija, ne razmišljam koji stil šta izaziva, a sve što imam od garderobe nekako ide uz mene. Leti nosim uske farmerke, havajke i minimalne kupaće gaćice, a moj brat Milan prvi mi kaže: Kako možeš to da nosiš? Ali mogu jer se dobro osećam u tome. Nas dvojica smo dva brata rođena, a jedino što nam je zajedničko, kao i našoj sestri Angelini, jeste borba iz sve snage. Svako na svoj način kreira sopstveni život. Dobro je što nam se putevi ukrštaju i što mnogo vremena provodimo zajedno.

Šezdeset dve godine života je iza vas, smatrate li da ste ostvareni?

- Čovek nikada ne može da bude ostvaren i zadovoljan jer uvek ima ambiciju koja ga tera da ide dalje. Nisam neko ko će se zavaliti na kauč posle ručka, čitati novine i gledati televiziju. Imam druga Bokija koji drži suši bar na Vračaru, on me vrlo često pozove u ponoć i kaže: Bačiću, šta je s tobom, prepun lokal, samo nam ti fališ! Iako sam se tek istuširao, zavalio i navukao bademantil, pola sata kasnije već sam u suši baru. Jednostavno sam takav!  C

Lajkujte našu Facebook stranu i saznajte prvi kada izađe novi broj magazina

Klikni na Share dugme i podeli zadovoljstvo čitanja magazina        

sa svojim prijateljima

Br. 3 · 28. februar 2018.

Izdaje:

NovaArt

Kopenhagen, Denmark

email: magazin@52.rs

Copyright © 2018 NovaArt.

Sva prava izdavača zadržana. Reprodukovanje pisanih i ilustrovanih materijala, delimično ili u potpunosti, dozvoljeno je isključivo uz prethodnu pismenu saglasnost izdavača. Redakcija ne odgovara za sadržaj oglasa.