Isturena na samom severu Afrike, Kraljevina Maroko prepoznatljiva je po sunčanim danima tokom većeg dela godine, Berberima, kamilama, začinima i ljubaznim ljudima. Jedna je od retkih zemalja u svetu koja omogućava da se u istom vidnom polju nađu palme koje se njišu na pustinjskom pesku i snežni planinski vrhovi, a na istoj trpezi prisutni su ukusi Afrike, Evrope, Azije i Južne Amerike. Istorija i uticaji raznih osvajača koji su se mešali sa gastronomskim navikama starosedelaca, učinili su ovu državu posebnom na gastro mapi sveta.  

​

Najveća od tri afričke kraljevine, razdvojena je od evropskog kopna svega 15 kilometara širokim Gibraltarski moreuzom. To je zemlja sa brojnim i veoma izraženim prirodnim i društvenim kontrastima. U okviru istih granica prostiru se plodne ravnice, visoki vrhovi Atlasa, zelene oaze usred nepregledne Sahare, gotovo 3.000 kilometara atlantskih i oko 500 kilometara mediteranskih obala. S obzirom na to da obronci Srednjeg Atlasa, koji se izdižu preko 4.000 metara iznad nivoa obližnjeg Atlantskog okeana i Sredozemnog mora, veoma podsećaju na alpske pejzaže, Maroko neki nazivaju afričkom Švajcarskom. Neizmerno bogati i krajnje siromašni stanovnici žive na istom prostoru. Ljudi su izuzetno ljubazni, nasmejani i smireni. Pored kosmopolitske Kazablanke, jedne od najlepših afričkih luka, nezaobilazna mesta za posetu su carski gradovi Rabat, Fes, Marakeš i Meknes. 

U kuhinji Maroka spojeni su uticaji Mediterana i visokih planina Atlasa sa zlatnim peskom Sahare

U kuhinji Maroka spojeni su uticaji Mediterana i visokih planina Atlasa, sa zlatnim peskom Sahare. Osnovne namirnice i način na koje se one pripremaju, dobro su nam poznate. Kuhinja Maroka gotovo je mediteranska, ali je dodavanje mnogih začina i ponekog detalja čini izazovnom za sve gastronome. Južni Maroko poznat je ne samo po začinima, već i po slatkišima, a meso se tradicionalno sprema u umaku od mente, maslinovog ulja, ceđenog limuna i pomorandže. Na severu preovlađuju orašasti plodovi i voće kao što su jabuke, smokve i kruške. Nijedno kuvano jelo ne može da prođe bez korijandera i belog luka.

Za doručak tradicionalno se poslužuje B’ssara, supa od sušenog boba sa nekim od više tipova svežeg hleba, pogača, palačinki ili definitivno najzanimljivijim berberskim hlebom koji je mekan, sočan, blago slankastog ukusa i izgledom podseća na alge. Kao nasleđe francuskih kolonizatora, kroasani i ostala peciva od lisnatog testa, u Maroku su ukusni gotovo kao u Parizu.

Začini su najvažniji deo pripreme svih marokanskih specijaliteta, a najčešće se koriste cimet, šafran, đumbir, kumin i paprika. Marokanski obroci započinju salatom od najmanje sedam vrsta kuvanog povrća. U njima se mogu naći zelene paprike, paradajz, slatke šargarepe ili pire od tikvica, a sa strane se poslužuje i činija s domaćim maslinama.

Pored tažina, najpoznatija tradicionalna marokanska jela su harira, supa od piletine začinjena šafranom i cimetom, kuskus koji se pravi od posebne vrste krupnog brašna semolina i bistila, pita punjena filom od iseckanog, bogato začinjenog mesa i badema

Hrana se obično priprema u tažinu, glinenoj posudi koja se sastoji od plitke okrugle zdjelice i poklopca koji omogućava da se kondenzovana tečnost zadržava unutra.

Hrana se obično priprema u tažinu, glinenoj posudi koja se sastoji od plitke okrugle zdelice i poklopca koji omogućuje da se kondenzovana tečnost zadržava unutra. Meso pripremljeno na ovaj način ostaje vrlo sočno. Jedno od najpopularnijih jela u Maroku dobilo je naziv upravo po ovoj posudi, a za njegovu pripremu koriste se komadi mesa, ređe ribe, uz različito povrće, najčešće šargarepu, krompir, patlidžan, te dodatak maslina, limuna, ponekad meda, sirćeta, voća i orašastih plodova. Tažin je specifičan i po tome što se na kraju malo zapeče. 

Pored tažina, najpoznatija tradicionalna marokanska jela su harira, supa od piletine začinjena šafranom i cimetom, kuskus koji se pravi od posebne vrste krupnog brašna semolina i bistila, pita punjena filom od iseckanog mesa, peršuna i mlevenog badema, začinjena cimetom, šafranom i kardamomom. S obzirom na to da iz religijskih razloga alkohol nije na listi poželjnih pića, uz jelo se uvek pije čaj od nane, a nakon obroka poslužuju se slatkiši puni susama, badema i meda. U  Maroku su to najčešće kolačići utopljeni u slatki sirup i poslastice od lisnatog testa punjenog kremovima.   C