Бр. 1 · 25. новембар 2017

 

ZDRAVLJE

Kako hladniji dani utiču na anksioznost?

Često i sama pomisao na zimski period unosi nemir, pa se depresivni poremećaji javljaju s većom učestalošću nego onda kada je vreme lepo. Međutim, možemo i sami sebi pomoći da vejavica i tmurno vreme ne deluju loše na naše raspoloženje

Gordana Marčetić Radunović, socijalna radnica i psihoterapeutkinja

Različita istraživanja o povezanosti vremenskih prilika i raspoloženja kod ljudi govore o tome da se tokom loših meteoroloških uslova, kod većeg broja osoba javlja neprijatno raspoloženje. Statistika ukazuje i na to da se kod stanovnika onih zemalja u kojima je tokom većeg dela godine hladno vreme i sa malim brojim sunčanih sati, depresivni poremećaji javljaju s većom učestalošću. 

Jasno je da sunce i lepo vreme imaju povoljan uticaj na naše celokupno funkcionisanje, ukoliko zanemarimo ekstremne temperature. Sunce povezujemo s radošću, vedrinom, srećom i energijom. Ono nas okrepljuje i aktivniji smo tokom letnjih dana. Leto je vreme kada ima mnogo zelenila oko nas, koje simbolizuje zdravlje, plodnost, smirenost i pozitivno utiče na otklanjanje stresa.

Više se smejte, jer ćete zračiti pozitivnom energijom, družite se sa porodicom i prijateljima. Tome doprinosi i izražavanje zahvalnosti, kao i deljenje komplimenata drugim ljudima

DANI BEZ SUNCA

S druge strane,  često i sama pomisao na hladnije jesenje dane kod nas unosi nemir. Tokom zime unosimo i manje svežeg voća i povrća, često dolazi do povećanja telesne težine i više vremena provodimo u zatvorenim prostorijama. Sumorno vreme kod nekih osoba može podstaći negativna razmišljanja i pojaviti se kao strepnja. Iako to povezujemo sa lošim meteorološkim uslovima, često ne znamo pravi razlog, jer se on može nalaziti i u nesvesnom delu naše ličnosti. Anksioznost potiče od latinske reči anxietas koja znači uznemirenost, zabrinutost. Za nju se kaže da je lebdeći neodređeni strah, teskoba, strepnja i uglavnom se vezuje za neku vrstu bojazni.
U psihologiji se razlikuju tri vrste straha: realan, neurotski kakve su fobije i anksioznost i strah koji nema izvor u spoljašnjoj situaciji. Frojd je anksioznosti pripisivao centralno mesto u nastanku svih neuroza ili psihoneuroza. 


Naravno da anksiozna reakcija na hladnije dane nije ista kod svih osoba. Jačina reakcije na spoljašnju sredinu zavisi od temperamenta, karaktera, životnog iskustva i emocionalne stabilnosti. Ukoliko je reakcija pojačana tako da duže vreme remeti naše svakodnevno funkcionisanje, rad, učenje ili spavanje, potrebno je obratiti se stručnom licu. 

Sumorno vreme kod nekih osoba može podstaći negativna razmišljanja i pojaviti se kao strepnja. Iako to povezujemo sa lošim meteorološkim uslovima, često ne znamo pravi razlog, jer se on može nalaziti i u nesvesnom delu naše ličnosti

SAMOPOMOĆ

Međutim, najčešće su to simptomi koji ne treba da nas previše zabrinjavaju. Francuski političar Andre Tardje rekao je da teškoće ne leže u samoj prirodi stvari, nego u misaonim navikama. To nas uvodi u priču o tome da postoje različiti načini da svakodnevni život učinimo kvalitetnijim. 

Prvenstveno je važno je da budemo sami sebi dobar prijatelj. Sasvim je u redu da se loše osećate, nema potrebe da se takvo osećanje potiskuje. Ako smo svesni tog osećanja, moći ćemo i nešto pozitivno da uradimo s njim. Važno je prepoznati sopstvene potrebe u tom momentu, možda će vam prijati samo da skuvate sebi čaj i čitate knjigu pokriveni ćebetom. 

Evo još nekih saveta kako da utičete na to da se prijatno osećate tokom hladnijih dana...

 

Pored redovne ishrane i kvalitetnog sna, naučnici sugerišu da je neophodno provesti jedan deo dana u otvorenom prostoru kako bi se nadoknadio nivo seratonina u organizmu. Ako niste bili fizički aktivni, uvrstite neku takvu aktivnost i na otvorenom: vozite bicikl, počnite da džogirate ili šetate. Ove aktivnosti treba da upražnjavate i onda kada nije lepo vreme. Više se smejte, jer ćete zračiti pozitivnom energijom, družite se sa porodicom i prijateljima. Tome doprinosi i izražavanje zahvalnosti, kao i deljenje komplimenata drugim ljudima.

Razmišljajte o pozitivnim aspektima zime, kojih takođe ima mnogo: odlazak na vikend u prirodu, povoljne turističke ponude, šetnje, lakše bavljenje sportom...


Kišni, snežni, hladni ili tmurni dani nisu razlog da se zaustavite. Uživajte u periodu koji dolazi, to su vaši dani, takvi kakvi jesu.  C

Anksioznost potiče od latinske reči anxietas koja znači uznemirenost, zabrinutost. Za nju se kaže da je lebdeći neodređeni strah, teskoba, strepnja i uglavnom se vezuje za neku vrstu bojazni

Lajkujte našu Facebook stranu i saznajte prvi kada izađe novi broj magazina

Klikni na Share dugme i podeli zadovoljstvo čitanja magazina        

sa svojim prijateljima

Br. 3 · 28. februar 2018.

Izdaje:

NovaArt

Kopenhagen, Denmark

email: magazin@52.rs

Copyright © 2018 NovaArt.

Sva prava izdavača zadržana. Reprodukovanje pisanih i ilustrovanih materijala, delimično ili u potpunosti, dozvoljeno je isključivo uz prethodnu pismenu saglasnost izdavača. Redakcija ne odgovara za sadržaj oglasa.