Бр. 1 · 25. новембар 2017

 

CELEBRITY

Br. 5 · 14. jun 2018.

Brankica Sebastijanović:

U ljubavi nismo objektivni

Mlada glumica, koja je prepoznatljiva po svojoj sofisticiranosti, priseća se kako je zakoračala u svet glume, govori kojoj koleginici se iskreno divi i otkriva na koji način reaguje kada neko zagrebe po njenoj privatnosti

Piše: Andrijana Mandić
Foto: TV Prva

Godinu dana pre nego što je diplomirala na Fakultetu dramskih umetnosti u klasi profesora Vladimira Jevtovića, ulogom Eve u seriji Sinđelići koja se emituje na TV Prva, Brankica Sebastijanović počela je da osvaja pažnju širokog auditorijuma. Filmska publika zavolela ju je u naslovnoj roli drugog dela filma Zona Zamfirova, a ubrzo je stigla zvanična potvrda u vidu nagrade za najboljeg glumca debitanta 49. Filmskih susreta u Nišu. Izrazita sofisticiranost u ponašanju, ovoj devojci rođenoj u Sarajevu, a odrasloj u Staroj Pazovi, pomogla je da se izdvoji i postane prepoznatljiva upravo po tome. Jedina žena iz sveta glume kojoj se iskreno divi jeste Milena Dravić, a sama priželjkuje ulogu oko koje se neće mnogo dvoumiti i za koju će odmah, nakon prvog čitanja scenarija, znati da je ona prava.

Da li je neko uticao na vašu odluku da započnete glumačku karijeru ili je to nešto čime ste oduvek želeli da se bavite?

To je prilično teško objasniti. Još dok sam bila devojčica, osećala sam da je moje mesto na sceni. To je nešto što me je oduvek privlačilo. Kada sam napunila petnaest godina, rešila sam da se malo ozbiljnije posvetim glumi i samim tim ispitam svoje granice - da li sam zaista za to. Ispostavilo se da je ta želja tokom vremena samo jačala i zato sam odlučila da odem na prijemni ispit na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Na takvu moju odluku niko konkretno nije uticao. U svojoj okolini čak nisam imala nikog ko se bavio glumom, nekako sam do tada samostalno istraživala to polje umetnosti.

Koliko je vama, kao ženi, bilo lakše ili teže da se probijete i dokažete u glumačkom poslu?

Ženama je uvek teže u ovoj profesiji. Moj profesor Vladimir Jevtović govorio je: Jedino teže zanimanje od glumca jeste da budete glumica. I ja sam se zaista uverila u to. Što se tiče mog izgleda, on je kao i kod svake uloge - za neke je prednost, a za druge mana. Zvuči surovo, ali bitno je shvatiti da pored toga što ti nešto možeš da odigraš, moraš i vizuelno da odgovaraš toj ulozi.

Popularnost vam je donela uloga u Sinđelićima. Šta ste kroz rad na ovoj seriji naučili i koliko je to uticalo na vaš dalji glumački put?

Uloga Eve u Sinđelićima moja je prva uloga i po tome će uvek biti posebna. Imala sam tu sreću da na prvom projektu sarađujem sa divnom ekipom glumaca, s kojima sam i danas u prijateljskim odnosima. Dosta sam naučila, to je bio jedan zahtevan i nimalo lak rad. Snimalo se mnogo i brzo, nije bilo vremena za privikavanje, odmah sam uletela u mašineriju. Sada sam zahvalna na tome, koliko god se meni činilo, kad gledam prvu sezonu, da se nisam snašla. Takav način rada pomogao mi je da vežbam i da brzo savladam neke svoje mane, jer se snimalo intenzivno i mnogo, skoro 200 epizoda tokom pune četiri godine.

Još dok sam bila devojčica, osećala sam da je moje mesto na sceni. To je nešto što me je oduvek privlačilo

Koja uloga vam je do sada bila najzahtevnija?

Još nisam imala neku preterano tešku rolu. Uloga Zone Zamfirove bila mi je zahtevna zbog dijalekta, ali to sam zahvaljujući lektoru i probama vrlo brzo i uspešno savladala.

Kojoj glumici se divite i zbog čega?

Od domaćih glumica najviše se divim Mileni Dravić. Ona je žena koja tokom svoje zaista duge karijere nikada nije odigrala nijednu lošu ulogu. Uvek je sveža i zaista ume dobro da zaseni svojom pojavom i načinom glumačkog izraza. Očaravajuće je privlačno kada je gledate u kadru jer je posebna i spontana. Vrlo je dostojanstvena i ne dopušta da se glumački posao omalovaži. Imuna je na trendove i posmatrajući nju, često se podsetim zašto sam želela da završim baš glumu i o čemu sam maštala na Fakultetu dramskih umetnosti.

Pored glume, velika ljubav vam je i ples. Jeste li ikada želeli da se oprobate i u tom domenu umetnosti ili i dalje volite da plešete samo za svoju dušu?

Imala sam želju da spojim glumu i ples, što sam i uradila u svom master radu. Napravila sam monodramu koja je imala plesne elemente. Naravno, nisam profesionalni plesač i to je kod mene više pokret iz duše i emocije nego što je savršeno tehnički izveden. Izuzetno bih volela da dobijem neku ulogu gde ću imati priliku i da plešem.

Neretko za sebe kažete da ste izrazito samokritični. U kojoj meri je to u glumačkom poslu bitno, a koliko može da sputava?

Samokritičnost je dobra sve dok ne postane autodestruktivna, dok te motiviše da budeš sve bolji i konstantno radiš na sebi. Kada si samokritičan, uviđaš prostor na kom još možeš da se razvijaš. U svakom slučaju, opasnije je biti samozadovoljan i narcisoidan nego samokritičan.

 

Kakvo iskustvo vam je doneo rad na drugom delu filma Zona Zamfirova? Koliko je on, u neku ruku, bio i dodatni pritisak da se dokažete u toj ulozi?

Još uvek ne znam kakvo mi je iskustvo doneo rad na tom ostvarenju. Čekam da prođe neko vreme. Bilo je pritiska s raznih strana, to je bio jedan rizičan projekat.

Zakleti sam pobornik redovnog vežbanja, kao i zdrave ishrane, ali ne pridržavam se toga uvek striktno, naprosto ne uspevam i ne stižem zbog mnogih drugih dnevnih obaveza 

Sa kolegom Milanom Vasićem glumila je u drugom delu filma Zona Zamfirova

Neretko za sebe kažete da ste izrazito samokritični. U kojoj meri je to u glumačkom poslu bitno, a koliko može da sputava?

Samokritičnost je dobra sve dok ne postane autodestruktivna, dok te motiviše da budeš sve bolji i konstantno radiš na sebi. Kada si samokritičan, uviđaš prostor na kom još možeš da se razvijaš. U svakom slučaju, opasnije je biti samozadovoljan i narcisoidan nego samokritičan.

 

Kakvo iskustvo vam je doneo rad na drugom delu filma Zona Zamfirova? Koliko je on, u neku ruku, bio i dodatni pritisak da se dokažete u toj ulozi?

Još uvek ne znam kakvo mi je iskustvo doneo rad na tom ostvarenju. Čekam da prođe neko vreme. Bilo je pritiska s raznih strana, to je bio jedan rizičan projekat.

Kakvu ulogu u budućnosti priželjkujete?

Razne i što raznovrsnije. U skorijoj budućnosti nadam se da ću dobiti priliku za ulogu koja će mi biti posebno inspirativna već na prvo čitanje, za koju neću morati da razmišljam, nego ću odmah znati da je to ona prava uloga za mene. To želim.

Kakva je Brankica u ljubavi?

To je poprilično teško pitanje i za mene samu, jer u ljubavi baš i nismo objektivni, tako da ne bih mogla samu sebe da sagledam i izanaliziram.

Kada je reč o vašem ljubavnom životu, često su kružile razne glasine, a među poslednjima jeste i ona da uskoro stajete na ludi kamen. Šta je od svega toga istina i da li ste srećni u ljubavi?

Što sam starija, sve sam sigurnija u to šta mi se sviđa i šta mi najbolje stoji. Ređe mi se dešava da sada imam neke izlete i promašaje za koje se posle pitam: Šta mi je to trebalo

Što sam duže u ovom poslu, sve sam sigurnija da mediji ne tretiraju glumce onako kako bi trebalo, da suštinski ne razumeju naš poziv na najispravniji način. Možda je to trend koji je došao zajedno s ovim digitalnim vremenom, društvenim mrežama i prikazivanja svega svima. Ipak,  odlučila sam da će moja privatnost ostati - privatna.

Da li ste pobornik zdrave ishrane i redovnog vežbanja?

Zakleti sam pobornik redovnog vežbanja, kao i zdrave ishrane, ali ne pridržavam se toga uvek striktno, naprosto ne uspevam i ne stižem zbog mnogih drugih dnevnih obaveza. Volim da kuvam, uživam celim svojim bićem u tome i trudim se da to bude što raznovrsnije i zdravije. Ali, isto tako i veliki sam ljubitelj slatkiša, pa volim da spremam torte i kolače, a to je retko kad zdravo. Ipak, najbitnije mi je da sam fizički aktivna i to je na neki način suština mog održavanja dobrog izgleda.

Volite li da putujete i koja vam je omiljena destinacija?

Obožavam da putujem, nažalost, ne praktikujem to onoliko često koliko bih volela. Još nemam omiljenu destinaciju, ali od svih evropskih zemalja, možda najviše preferiram Italiju, ona je na mene ostavila najjači utisak. Njihova kultura, način života, arhitektura, hrana, sve me je očaralo i sigurna sam da ću tokom života odlaziti tamo još nekoliko puta.

Pratite li modu i imate li omiljenog kreatora?

Nisam preveliki fanatik za modu i modne trendove, a ono što dođe do mene, to i ispratim. Ima dosta domaćih dizajnera koji mi se izrazito dopadaju i čije kreacije sam više puta nosila. Prednost dajem njima u odnosu na neke svetske brendove.

Koliko vam je u privatnom životu bitan stil odevanja i kako biste ga definisali?

Volim da budem lepo obučena. Na taj način mogu da izrazim neku dozu vlastite kreativnosti. Što sam starija, sve sam sigurnija u to šta mi se sviđa i šta mi najbolje stoji. Ređe mi se sada dešava da imam neke izlete i promašaje za koje se posle pitam: Šta mi je to trebalo. Pobornik sam svedenosti i minimalizma u odevanju.   C

Lajkujte našu Facebook stranu i saznajte prvi kada izađe novi broj magazina

Klikni na Share dugme i podeli zadovoljstvo čitanja magazina        

sa svojim prijateljima

Br. 5 · 14. jun 2018.

Izdaje:

NovaArt

Kopenhagen, Denmark

email: magazin@52.rs

Copyright © 2018 NovaArt.

Sva prava izdavača zadržana. Reprodukovanje pisanih i ilustrovanih materijala, delimično ili u potpunosti, dozvoljeno je isključivo uz prethodnu pismenu saglasnost izdavača. Redakcija ne odgovara za sadržaj oglasa.