Бр. 1 · 25. новембар 2017
LIFESTYLE - ZDRAVLJE
BOLOVI U LEĐIMA
Piše: dr Milica Krstić, specijalista fizikalne medicine, Medigroup
Problemi u lumbalnom delu kičmenog stuba predstavljaju najčešći uzrok privremene sprečenosti u obavljanju uobičajenih aktivnosti, kao i izostanka s posla. Uglavnom je reč o nespecifičnom bolu u krstima, dok se išijas ređe javlja, ali u oba slučaja potrebna je pravovremena lekarska pomoć i odgovarajuća terapija
Tegobe u leđima danas su jedan od najčešćih razloga za odlazak kod fizijatra. Sa bolovima u lumbalnom delu kičme susreće se 80 odsto ljudi i taj problem učestalo se javlja kod osoba oba pola. U više od 95 posto slučajeva reč je o nespecifičnom bolu u krstima, dok sindrom išijasa obuhvata ispod pet posto pacijenata. Loše držanje tela, deformiteti kičmenog stuba, previše sedenja, malo kretanja i sportskih aktivnosti, kao i povećana telesna težina – doprinose pojavi bolova u leđima.
Šta je išijas?
Bol u lumbalnom delu kičme naziva se lumbago. Ukoliko se spušta niz nogu, to je lumboišijalgija ili išijas. Kod ovog oboljenja bol obično počinje posle nezgodnog pokreta ili podizanja tereta i širi se duž jedne ili obe noge. Sve to može biti praćeno napetošću mišića i ograničenjem pokretljivosti kičme. Česta pojava jeste i mišićna slabost, osećaj trnjenja, mravinjanja, smanjena osetljivost, kao i otežano kretanje. Bolovi kod išijasa pojačavaju se prilikom dugog stajanja, sedenja, kijanja, kašljanja i naprezanja.
Bol u lumbalnom delu kičme naziva se lumbago. Ukoliko se spušta niz nogu, to je lumboišijalgija ili išijas
Uzroci
Kao najčešći uzroci navode se pritisak ili iritacija nervnih korenova od strane međupršljenskog diska (hernijacija diskusa – diskus hernija), ali tu su i degenerativne promene u lumbalnom delu kičme, traume, upalni procesi…
Prerano starenje i degenerativne promene međupršljenskog diskusa, svakako su glavni razlozi za pojavu ove bolesti. Pri podizanju tereta iz savijenog položaja tela najčešće dolazi do pucanja fibroznog prstena (anulusa fibrozusa) diskusa i nepravilnog položaja njegovog središnjeg dela – nukleus pulpozusa, koji zatim pritiska kičmeni nervni koren ili ređe ide ka kičmenoj moždini. Deo između petog lumbalnog i prvog sakralnog pršljena, posebno je sklon hernijaciji diskusa. Ređe se to događa između četvrtog i petog lumbalnog pršljena, a još ređe između trećeg i četvrtog ili drugog i trećeg lumbalnog pršljena.
Na ranu pojavu degenerativnih promena lumbalnog dela kičme utiču loše držanje tela, urođeni i stečeni deformiteti kičmenog stuba i donjih ekstremiteta koji remete normalnu statiku kičme. Ona trpi stalno i neravnomerno opterećenje, koje ubrzava degenerativne procese u nekim njenim delovima. Zatim, tu su i nasledni faktori i konstitucionalne slabosti diskusa.
Najčešći uzrok kod problema ove vrste predstavlja iritacija nervnih korenova od strane međupršljenskog diska (hernijacija diskusa – diskus hernija), ali i degenerativne promene u lumbalnom delu kičme, traume i upalni procesi
Izdaje:
NovaArt
Kopenhagen, Denmark
email: magazin@52.rs
Copyright © 2017 NovaArt.
Sva prava izdavača zadržana. Reprodukovanje pisanih i ilustrovanih materijala, delimično ili u potpunosti, dozvoljeno je isključivo uz prethodnu pismenu saglasnost izdavača. Redakcija ne odgovara za sadržaj oglasa.
Šta preduzeti kod pojave prvog bola?
Neophodno je javiti se lekaru, fizijatru, koji će detaljnom anamnezom i kliničkim pregledom razdvojiti običan lumbalni sindrom (bol u krstima) od išijasa i drugih oboljenja, koja se mogu ispoljiti kao tegobe u donjem delu leđa. Nakon pregleda često se preporučuje i rendgenski snimak kičme. Ukoliko se pri pregledu utvrde i neurološki deficiti poput odsustva refleksa, poremećaja senzibiliteta, slabosti muskulature, lekar će doneti odluku o daljim dijagnostičkim postupcima, kao što su elektromioneurografija, CT, magnetna rezonanca... Takođe, i laboratorijski nalazi mogu ukazati na mogući uzrok bola.Lečenje je u najvećem broju slučajeva neoperativno i sastoji se od medikamentozne terapije, kako bi se umanjio bol. Zatim tu su i metode fizikalne terapije (elektroterapija, magnetoterapija, primena lasera, ultrazvuk …). Nakon smirivanja akutnih bolova, preporučuje se započinjanje sa ciljanom medicinskom gimnastikom (kineziterapijom), radi jačanja muskulature.
Program vežbanja je individualan, što znači da se on mora prilagoditi pacijentu, njegovima godinama, polu, kao i stanju koštanog, mišićnog i ligamentarnog sistema kičme. Važno mesto zauzima i edukacija pacijenta: saveti za pravilno držanje, kako da sedi, ustaje, podižu predmeti, kao i motivisanje za svakodnevno sprovođenje naučenih vežbi kod kuće. Bol u lumbalnom delu kičme naziva se lumbago. Ukoliko se spušta niz nogu, to je lumboišijalgija ili išijas. Kod ovog oboljenja bol obično počinje posle nezgodnog pokreta ili podizanja tereta i širi se duž jedne ili obe noge. Sve to može biti praćeno napetošću mišića i ograničenjem pokretljivosti kičme. Česta pojava jeste i mišićna slabost, osećaj trnjenja, mravinjanja, smanjena osetljivost, kao i otežano kretanje. Bolovi kod išijasa pojačavaju se prilikom dugog stajanja, sedenja, kijanja, kašljanja i naprezanja.
Operativno lečenje neophodno je u slučajevima kad se jedino hirurškim putem može otkloniti uzrok bola u leđima ili ukoliko se primeti razvoj ozbiljnih neuroloških problema
Kad je neophodna operacija?
Operativno lečenje sprovodi se u slučajevima kad se jedino hirurškim putem može otkloniti uzrok bola u leđima ili ukoliko se primeti razvoj ozbiljnih neuroloških simptoma. Ako dođe do pritiska na kičmenu moždinu ili vlakna caudae equinae, javlja se bol i trnjenje u predelu anusa, polnih organa i unutrašnje strane natkolenice. Može doći i do velikog smanjenja osetljivosti nogu pa čak i do njihove oduzetosti. Moguć je i gubitak kontrole mokrenja i stolice, što zahteva hitnu hiruršku intervenciju.
Prevencija
Savremeni način života doveo je do smanjenja fizičkih aktivnosti. Sedeći stil života, vožnja kolima, dugotrajno sedenje na poslu, ispred televizora i kompjutera, dovode do slabljenja mišića podupirača kičmenog stuba.
Sve češće, zbog promene životnog stila, degenerativne promene na kičmenom stubu javljaju se kod osoba između 30. i 40. godine, pa i mlađih. Još od detinjstva potrebno je kod dece razvijati kulturu bavljenja sportom. Važno je i blagovremeno otkrivanje i korekcija svih statičkih poremećaja, koji mogu predisponirati ranu pojavu degenerativnih procesa na kičmenom stubu.
Regulisanje telesne težine, nošenje odgovarajuće obuće, umerena, ali redovna fizička aktivnost, izbegavanje dugog sedenja, kao i teškog fizičkog rada, samo su neki od postupaka koje sami možemo preduzeti kako nas leđa ne bi zabolela. C
Nazad na sadržaj
Lajkujte našu Facebook stranu i saznajte prvi kada izađe novi broj magazina
Klikni na Share dugme i podeli zadovoljstvo čitanja magazina
sa svojim prijateljima
Br. 2 · 17. januar 2018.
Izdaje:
NovaArt
Kopenhagen, Denmark
email: magazin@52.rs
Copyright © 2018 NovaArt.
Sva prava izdavača zadržana. Reprodukovanje pisanih i ilustrovanih materijala, delimično ili u potpunosti, dozvoljeno je isključivo uz prethodnu pismenu saglasnost izdavača. Redakcija ne odgovara za sadržaj oglasa.