Бр. 1 · 25. новембар 2017
Tuga uramljena nestvarnom lepotom
Krajem decembra navršiće se 95 godina od rođenja Ave Gardner, jedne od najlepših žena koje su ikad hodale planetom i ikone zlatnog doba Holivuda. Odrasla je na plantaži duvana na siromašnom američkom jugu, videla je više izlazaka sunca od bilo koje filmske dive, a u polja večnosti otišla je teško bolesna i sama
Piše: Jelena Kovačević
Ava Gardner, 1956. Foto: George Hoyningen-Huene
Легендарна глумица није имала много поверења у своје глумачко умеће. У првом делу каријере, њено присуство у већини филмова било је декоративног карактера
Bosih nogu došetala je do crvenog tepiha najveće fabrike snova, otopila snegove Kilimandžara i ušla u legendu filmske umetnosti. Muza posleratnih slikara i kreatora, za kojom su noge lomili i veliki reditelji i magnati, bila je inspiracija ženama širom sveta jer je vanvremenskom lepotom zasenila do tada obožavane platinaste plavuše i otvorila vrata sasvim nove epohe holivudske klasike.
Ava Lavinija Gardner svet je ugledala 24. decembra 1922. godine, u malom gradu Grebtaunu, u Severnoj Karolini. Odrasla na plantaži duvana, na američkom jugu, bila je najmlađe od sedmoro dece u porodici farmera, koji su u vreme predratne krize jedva sastavljali kraj s krajem. Roditelji, starija sestra i brat umrli su od bronhitisa jer nisu imali novca za lečenje. Poput tipične devojke sa sela, Ava je obožavala da hoda bosa – kao i mnogo godina kasnije, u svom čuvenom filmu. Obrazovanjem baš i nije mogla da se pohvali: već je bila duboko zašla u holivudske vode kad je priznala da je, do tada, pročitala samo dve knjige u životu – Bibliju i Prohujalo sa vihorom. Uostalom, kada je iz devojčice stasavala u devojku, njene ambicije nisu ni dosezale do vrhova brda Beverli Hilsa. Želela je samo da pristojno zarađuje kao obična sekretarica. Međutim, kasnije je imala dovoljno vremena da nadoknadi sve što je propustila u siromašnom školovanju.
PRVI UGOVOR
Kako se bližilo punoletstvo, Avina raskošna lepota i priroda sve su više dolazile do izražaja i plenile pažnju. Na njih nisu ostali imuni ni lokalni fotografi, a jedan je bio toliko opčinjen da je sliku zelenooke lepotice stavio u izlog svog studija u Njujorku. Među brojnim prolaznicima kojima bi zastajao dah gledajući fotografiju iza stakla, našao se i jedan producent iz čuvene filmske kuće MGM. I, to je bilo to.
Splet srećnih okolnosti učinio je da Ava, bez ikakvog glumačkog iskustva, a samo zahvaljujući svom izgledu, 1942. godine potpiše prvi ugovor i uđe u zahuktalu holivudsku mašinu. Pre nego što je kročila na set, uradila je na stotine fotografija
kao promotivni materijal, za koje, na današnjim licitacijama, obožavaoci ne žale da daju prava mala bogatstva. Do kraja 1945. godine Ava je snimila čak sedamnaest filmova i tako postala sporedna glumica sa najviše posla. Međutim, ono što u šou-biznisu nazivaju big break – nikako nije dolazilo na red. Čekajući na značajnije uloge, udala se za najsmešnijeg čoveka u Holivudu, Mikija Runija, tad već priznatog kolegu iz sveta sedme umetnosti. Brak je opstao samo godinu dana, koliko je trajao i sledeći, sa džez muzičarem Artijem Šoom. Strasna i vatrena, bila je tajna želja mnogih poznatih muškaraca, a pripisuje joj se i romansa sa ekscentričnim producentom Hauardom Hjuzom.
Ava Gardner, 1942. Foto: Clarence Sinclair Bull
Miki Runi i Ava Gardner
Ava Gardner i Arti Šo
NEDOSTATAK SAMOPOUZDANjA
Interesantno je da legendarna glumica nikad nije imala mnogo poverenja u svoje glumačko umeće. U prvom delu karijere, njeno prisustvo u većini filmova bilo je dekorativnog karaktera. Pravi talenat, koji se dugo krio u Avinim venama i duši, otkrio je čuveni režiser Džon Ford pruživši joj šansu života pored Klerka Gejbla i Grejs Keli u Mogambu, 1953. godine. Zaradila je čak i nominaciju za Oskara. Već sledeće godine ušetala je u istoriju filma kao Bosonoga kontesa. Devojka iz provincije postala je velika zvezda Bulevara sumraka. Međutim, nesigurnost u sopstvene kvalitete i pritajeni strah od uspeha, pratili su Avu Gardner do kraja njene karijere.
Razočarana krahom trećeg braka sa Frenkom Sinatrom, polovinom pedesetih se, u vreme najveće slave, seli u Španiju, gde je, pored nekoliko umetničkih filmova, igrala i u adaptaciji romana Sunce se ponovo rađa.
Na Pirinejskom poluostrvu postala je zagriženi obožavalac koride, a pošto je odigrala vatreni flamenko u Kontesi, ovaj ples bio joj je glavna preokupacija u slobodno vreme. Budući da nikad nije volela dugo da spava, često joj se dešavalo da pleše i po celu noć. Zahvaljujući tom ostvarenju, jedno od ostrva u pacifičkom arhipelagu Fidži dobilo je ime Ava Ava.
Snegovi Kilimandžara, legendarni film u kom je glumila, romantična priča iz 1952. godine i još jedan deo biografije velikog američkog pisca Ernesta Hemingveja, važan su deo možda najlepšeg perioda svetske kinematografije.
„Niko nikad i nije rekao da je gluma intelektualna profesija“
Ava Gardner i Klerk Gejbl u Mogambu, 1953
Ava Gardner i Frenk Sinatra
ČESTA META KRITIČARA
Nesumnjivo su za to zaslužne i glavne role, koje su podelili Gregori Pek i jedna od najlepših žena svih vremena. Kritičari je nisu baš štedeli, a ona je, njima u inat, snimila još nekoliko nezaboravnih filmova kao što su Istočna strana – zapadna strana, Dodir Venere, Naga Maja, Vitezovi okruglog stola, Majerling, Kasandrin most, Dugo, toplo leto...
Avina poslednja velika holivudska uloga bila je u ostvarenju Noć iguane, 1964. godine. Nakon nje seli se u London, gde provodi poslednje dve decenije života u, kako je rekla, razumnom komforu. No, u okruženju koje su činili evropski džetseteri i matadori, nije ostajalo mnogo mesta razumu. Hedonističke navike i život bez najveće ljubavi, Sinatre, uticali su na njenu lepotu kojom je pomutila razum celom svetu, pa je na dan kad je napunila pedeset godina izgledala bar deceniju starije. Pojavila se u jednoj sezoni popularne serije Sokolov greben, a poslednji film Harem, snimila je 1986. godine.
Neposredno pre smrti, 25. januara 1990. u Londonu, uspela je da završi autobiografiju o svom burnom životu, nazvanu Ava, moja priča. U njoj su se, između ostalog, našle i rečenice koje je samo ona mogla da izjavi, a da joj se zaista i veruje na reč:
Volela bih da živim 150 godina i da kraj dočekam sa cigaretom u jednoj, a čašom viskija u drugoj ruci.Videla sam više zora od ijedne glumice u istoriji Holivuda.Niko nikad i nije rekao da je gluma intelektualna profesija.Ne uzimam pilule za spavanje, nikad nisam bila u zatvoru i ne trčim kod psihijatra svakih pet minuta. Verovatno mi je sve to potrebno da bih zaslužila naklonost kritike.
„Volela bih da živim 150 godina i da kraj dočekam sa cigaretom u jednoj, a čašom viskija u drugoj ruci“
Ava Gardner, 1956 Foto: George Hoyningen-Huene
Ava Gardner u kasnim četrdesetim Foto: Helmut Newton
Nepoverenje u sebe, nezadovoljstvo tokom karijere i tugu zbog neostvarenih ljubavi bez dece, neretko je zalivala alkoholom
UTAPANjE TUGE U ALKOHOLU
U ovoj posthumno objavljenoj knjizi, holivudska diva priznala je da nikad nije bila zadovoljna svojim životom, posebno talentom za čije je osporavanje, osim kritičara, zaslužna i ona sama. Nepoverenje u sebe, nezadovoljstvo tokom karijere i tugu zbog neostvarenih ljubavi bez dece, neretko je zalivala alkoholom.
Ava Gardner 1949 Foto: Arnold Newman
Poslednje godine života provela je sama, u svom londonskom stanu. Jedini prijatelji bili su joj kućna pomoćnica Karmen Vargas i pas Morgan. Sinatra je platio sve medicinske troškove, kada je, posle šloga 1989, ostala delimično paralizovana i vezana za postelju. Karmen se pobrinula da se njeno telo prenese u Severnu Karolinu, u rodnu kuću koja je kasnije pretvorena u muzej.
Brigu o pomoćnici i psu preuzeo je Gregori Pek. A žena Frenka Sinatre je, kada je on umro, naredila da se iz njihove bašte ukloni statua bosonoge kontese u prirodnoj veličini, koju je pevač dobio na poklon. C
Nazad na sadržaj
Lajkujte našu Facebook stranu i saznajte prvi kada izađe novi broj magazina
Klikni na Share dugme i podeli zadovoljstvo čitanja magazina
sa svoji prijateljima
Br. 1 · 18. decembar 2017
Izdaje:
NovaArt
Kopenhagen, Denmark
email: magazin@52.rs
Copyright © 2017 NovaArt.
Sva prava izdavača zadržana. Reprodukovanje pisanih i ilustrovanih materijala, delimično ili u potpunosti, dozvoljeno je isključivo uz prethodnu pismenu saglasnost izdavača. Redakcija ne odgovara za sadržaj oglasa.