Бр. 1 · 25. новембар 2017

 

LIFESTYLE - PUTOVANJA

Dobro došli u prestonicu starog sveta

Istorijski uramljena Atina poput jakog magneta vekovima privlači turiste sa svih meridijana kojima obavezno zastaje dah pred vremenskim kapijama u vidu monumentalnih zdanja, ali i avanturiste željne da osete kako to danas bogovi sviraju buzuki

Piše: Jelena Kovačević

Agora

Akropolj

Dostojanstvena i nenametljiva, raskošna i gostoprimljiva, prestonica nama uvek prijateljske Grčke, mesto je iz kog se svaki posetilac vraća pune duše. Stara dama, čiji mermerni sjaj večno prkosi zracima sunca, važi za jednu od najlepših metropola Sredozemlja, ali prestavlja i posebnu tačku susreta starog i novog sveta, grandiozne istorije i savremenog načina života.

Već više od četiri milenijuma beli kamen na vrhu Akropolja svedoči o dostignućima prve Zapadne civilizacije i o svemu što je u nasleđe ostavila narodima koji su se kasnije pojavili na mapi Evrope. Ponosne karijatide i stubovi Partenona, Propileja, Erehteona i Nikinog hrama, još odolevaju vremenu i stihijama, isto kao što su vekovima izdržavali sve udare zavojevača koji su pokušavali da ih uprljaju, osakate i sruše. Nikli su još u petom veku pre nove ere, na krečnjačkom brdu na kojem se, ako je verovati mitologiji, odigralo takmičenje između Atine i Posejdona kada su oba božanstva poželela da postanu zaštitnici novog grada na poluostrvu Atika. Zevs je odlučio da će patron biti onaj ko stanovnicima podari lepši poklon.

Posejdon je trozupcem udario u kamen iz kog je potekla voda, dok je Atina posadila drvo koje i danas u Grčkoj predstavlja simbol života – maslinu. Boginja mudrosti izvojevala je pobedu, a polis je poneo njeno ime u znak zahvalnosti za ovaj dar od kojeg grčka ekonomija i dalje ostvaruje visok procenat svojih prihoda.

I ostala monumentalna zdanja, poput novog muzeja Akropolja, zgrada Parlamenta i Akademije, ostataka Zevsovog hrama blizu olimpijskog stadiona Panatinaikon ili Hadrijanovog slavoluka, tek su neke od vremenskih kapija koje turiste u svako doba mogu odvesti u daleku prošlost. Mnogi će reći da se na Akropolju, odakle pogled puca na sva predgrađa i luku Pirej, koja se sa morem spaja nekih desetak kilometara dalje, oseća neka čudna energija, ista koju su verovatno spoznali i prvi stanovnici grada kada su odlučili da baš tu podignu svoje najveće svetinje.

Nakon spuštanja istočnom stranom bele ruže Atine, nailazi se na još jedan istorijski park, čuvenu Agoru. Nekad su se u njoj nalazili sudovi, pijaca, kancelarije i trgovi gde su se sastajali viđeniji ljudi tog doba, političari, državnici, filozofi, pesnici, ali i obični građani koji su želeli da se čuje njihov glas. Govor je, kažu, ovde držao i apostol Pavle. Fascinantnim prostorom, danas obraslim u četinare, bugenvilije i ostale mediteranske biljke, dominiraju Hefestov hram i Atalosova Stoa, dvospratnica iz drugog veka pre nove ere, filozofska institucija pretvorena u veliki muzej. Na svakom koraku su artefakti iz svakodnevnog života starih Grka, koji su od Agore stvorili preteču današnjih trgovačkih centara, budući da se u njoj nekada nalazilo više od četrdeset prodavnica.

Stari i novi svet, antičku Agoru i kvart Monastiraki, deli samo jedna uska pruga metroa, završenog pred početak Olimpijskih igara 2004. godine. A da pola Grčke živi u glavnom gradu, a pola u ostatku zemlje jasno je čim se čuje žamor najživopisnijeg i najbučnijeg dela Atine. U ovom šoping centru pod vedrim nebom može se pronaći sve, od igle do lokomotive. Tu su i velika riblja pijaca i mali restorani grčke brze hrane, girosa i suvlakija, koji mirisima toliko mame prolaznike da je tokom toplih meseci napolju gotovo nemoguće naći mesto za sedenje. Ali, ne treba očajavati. Atinjani rado turiste savetuju da će najslađe jesti giros ako prošetaju uskim ulicama i zavire u prodavnice pune suvenira, savršene za sve moguće pogodbe i cenkanje.

Grci često kažu: Ako neko nije video Monastiraki, probao suvlaki i slušao sirtaki na Plaki, onda kao da nije ni bio u Atini!

Monastiraki

Ima tu i bezbroj porodičnih radnji i zanatskih dućana. Ne treba da čudi ako umesto mlade prodavačice, kupce dočekuju ljubazne starice, upoznate sa najvećim tajnama dobre trgovine. Neće im biti problem da izađu u susret i pokažu sve što putnike namernike zanima. Još ako znaju da neko dolazi iz Srbije, s poštovanjem će mu stisnuti ruku i verovatno nešto darivati, čak i ako namernik kod njih ništa ne pazarili. Iako se u špicu sezone kvart pretvara u pravu košnicu, Grci starije generacije turistima poklanjaju posebnu pažnju.

Monastiraki je, inače, dobio ime po malim crkvama smeštenim na početku svih ulica koje vode do njega. Ispred jedne od njih, prolaznike zabavljaju i trubači sa juga Srbije. A najveća avenija, mondenska Ermu, proteže se sve do glavnog trga Sintagme. Tamo se nalazi i Parlament sa počasnom stražom, ispred kojeg se Grci poslednjih godina sve češće okupljaju.

INDIVIDUALNA PUTOVANJA KREIRANA PO VAŠOJ ŽELJI

Ko poželi da oseti čari čuvenog grčkog noćnog života, iz Monastirakija uputiće se pravo na Plaku, najstariji deo grada posle onog na Akropolju. Ova boemska četvrt, atinska Skadarlija, smeštena je tačno ispod Erehteona i njegovih karijatida. Plaka je pomalo strma i sva je u kamenu i stepenicama koje usporavaju prolaz, pogotovo kada se u nju sjati gomila turista. Među njima često se nađu i neke velike svetske zvezde, jer svima je, kažu Atinjani, i bez objašnjenja jasno da baš ove uličice, koje su pretvorene u pešačku zonu podno Akropolja, čine neku vrstu raskrsnice čovečanstva. Nekadašnja trgovačka četvrt može se pohvaliti i očuvanom arhitekturom iz prošlih vekova. Posebno je živopisan deo zvani Anafiotika, sastavljen od malih kuća sa šarenim prozorima i vratima. Odavde možete videti ceo grad i najviše brdo Likavitos. Na Plaki žive mnogi poznati Grci, ali stranci koji požele da se tu nastane, moraju imati na umu da cene kvadratnog metra mogu da polete nebu pod oblake.

Plaka

U centru atinskog noćnog života i dobrog provoda registrovano je preko pet stotina taverni. Neke od njih bez prestanka rade još od početka XIX veka, nudeći specijalitete tamošnje kuhinje i najbolje sorte nacionalnih pića, kao što su uzo, metaksa, recina ili krasaki. Iz svake se čuje muzika i svaka živi za goste 24 časa dnevno, tokom cele godine. U koji god restoran da uđete, na zidovima ćete ugledati fotografije renomiranih grčkih muzičara, koji vole da se pohvale kako su karijeru počeli upravo na Plaki, dok su vesele goste iz celog sveta učili kako da nemilice razbijaju tanjire uz zvuke buzukija.

Poslednjih godina mlađim Atinjanima interesantniji je Tizio, četvrt sa druge, zapadne strane Akropolja. Tu su načičkani noćni klubovi iz koji tutnji nešto modernija muzika. Pošto preko dana tamo nema mnogo gužve kao na Plaki, kroz obližnju šumu nesmetano se možete popeti do brda Filopapos, gde vas čeka još jedan vidikovac sa neverovatnim pogledom na grad i Partenon preko puta.

Mikrolimano

Boemska četvrt Plaka, atinska Skadarlija, sva je u kamenu i stepenicama koje usporavaju prolaz, pogotovo kada se u nju sjati gomila turista. Među njima često se mogu videti i neke velike svetske zvezde, jer baš ove uličice koje su pretvorene u pešačku zonu podno Akropolja, čine neku vrstu raskrsnice čovečanstva

Ni posle nekoliko obilazaka Atinu nije moguće upoznati i doživeti onako kako bi trebalo, jer se od drevnog polisa razvila u veliki i moderan evropski metropolis sa preko pet miliona stanovnika. Opčinjeni mitologijom, tradicijom i lutanjem kroz vrevu istorijom uramljenog grada, svakako ćete oplemeniti dušu, i to ne samo obilaskom antičkih spomenika. Jer, kao što kažu Grci, ako neko nije video Monastiraki, probao suvlaki i slušao sirtaki na Plaki, onda kao da nije ni bio u Atini.  C

Nazad na sadržaj

Lajkujte našu Facebook stranu i saznajte prvi kada izađe novi broj magazina

Klikni na Share dugme i podeli zadovoljstvo čitanja magazina        

sa svoji prijateljima

Br. 1 · 18. decembar 2017

Izdaje:

NovaArt

Kopenhagen, Denmark

email: magazin@52.rs

Copyright © 2017 NovaArt.

Sva prava izdavača zadržana. Reprodukovanje pisanih i ilustrovanih materijala, delimično ili u potpunosti, dozvoljeno je isključivo uz prethodnu pismenu saglasnost izdavača. Redakcija ne odgovara za sadržaj oglasa.