Бр. 1 · 25. новембар 2017

 

KULTURA

U susret jubileju

Gradovi koji nemaju zanimljive umetničke sadržaje odumiru

Direktorka Beogradskog festivala igre Aja Jung otkriva koje svetske umetnike će domaća publika imati priliku da vidi na 15. po redu izdanju ove manifestacije koja se održava od 15. marta do 4. aprila i osvrće se na put koji je prošla boreći se za kulturu

Piše: Saša Tošić

Foto: Boško Karanovićprivatna arhiva

Samo talenat, marljivost, upornost i velika odricanja mogu dovesti do velikog uspeha. Nekadašnja balerina, direktorka Beogradskog festivala igre Aja Jung poseduje sve ove osobine i jedna je od malobrojnih koje priznaju da žena ne može podjednako da blista i u profesionalnom i porodičnom segment svog života. Uvek nešto mora da trpi, bar malo…

U susret 15. po redu izdanju Beogradskog festivala igre, ova umetnica otkriva koje sadržaje će domaća publika imati priliku da vidi od 15. marta do 4. aprila kada se BFI održava, ali se osvrće i na sve ono kroz šta je prošla od kada je sa grupom entuzijasta počela da osmišljava ovaj, kasnije će se ispostaviti, za nju životni projekat.

Kada ste se pre deceniju i po pripremali za prvi Festival igre, da li ste slutili da će on vremenom prerasti u ovako obimnu i značajnu manifestaciju?


- Pre šesnaest godina, baš u ovo vreme, u sunčanom Tel Avivu osmislili smo program prvog Beogradskog festivala igre. Bio je to veliki izazov i ogroman posao. Trebalo je predstaviti savremenu igru u Srbiji. Niko nije ni slutio da će se taj mali eksperiment oteti kontroli i postati nadaleko važna manifestacija. Festival igre dogodio nam se bez nacrta strategije u kulturi i postao istinski svetski brend, čije se edicije prepisuju i prepričavaju.  

Gde je, prema vašem mišljenju, bilo mesto baletskoj umetnosti pre 15 godina, a gde je sada?


- Baletska umetnost ostala je u najboljim teatrima, od pariske Opere, milanske Skale i Boljšoj teatra do Metropoliten opere u Njujorku. U međuvremenu stasali su neki fantastični savremeni koreografi, koji su zauvek promenili tehniku i shvatanje umetničke igre, istovremeno osvajajući neku novu, današnju publiku.

 

Za 15. jubilarni Festival igre najavljeni su brojni sadržaji. Pojedine kompanije i umetnici dolaze prvi put, neki se vraćaju ponovo. Šta biste vi izdvojili kao najinteresantnije nastupe koje će domaća publika imati priliku da vidi?

- Ne bih ništa izostavila! Od najskupljeg i najzahtevnijeg autora Dimitrisa Papajoanua do solo postavke nove zvezde britanske scene Akaša Odedre! Biće to festival velikih naslova i iznenađenja. U Beograd dolazi 15 trupa iz Kanade, Italije, Grčke, Izraela, Belgije, Amerike, Danske, Norveške, Kine, Australije, Nemačke, Poljske, Velike Britanije… Radujem se nastupu kompanije Vertigo iz Tel Aviva, dolasku baleta iz Sidneja i Hongkonga, fascinantnoj produkciji Skala roterdamskog Skapina. Drago mi je što smo obezbedili da beogradska publika vidi premijerno trupu Zero Visibility, zatim novi urnebesni performans kompanije Kristijana Ingimarsona, neponovljiv njujorški Balet Trokadero, kao i briselsku trupu Peeping Tom. U Beograd stiže i sjajni Roj Asaf, montrealska ikona umetničke igre Mari Šuinar sa Vrtom zemaljskih uživanja, Poljski plesni teatar sa kreacijom norveškog koreografa Ju Stromgrena i mnogi drugi.

„Niko nije ni slutio da će se taj mali eksperiment oteti kontroli i postati nadaleko važna manifestacija. Festival igre dogodio nam se bez nacrta strategije u kulturi i postao istinski svetski brend’’

Festivalu će prethoditi i revija filmova Dani igre u Kinoteci od 24. do 28. januara, brojne radionice, majstorski kursevi, izložbe i prezentacije.

 - Peti put zaredom, Beogradski festival igre, Jugoslovenska kinoteka i Vip mobile priređuju reviju filmova pod nazivom Dani igre. Od 24 do 28. januara 2018. publika će moći da prati premijerne projekcije nagrađivanih dokumentarnih i igranih filmova. Manifestaciju će otvoriti Priča jedne balerine, dokumentarac o Misti Kopland, koja je ušla u istoriju baleta kao prva afroamerikanka imenovana za primabalerinu čuvenog Američkog baletskog teatra iz Njujorka. Najavila bih i film Buntovnici na prstima u režiji Bobija Džoa Harta, koji pokušava da otkrije tajnu fenomenalnog uspeha trupe Balet Trokadero, koji traje četiri decenije. Za majstorske kurseve baleta i baletskog repertoara, zahvalni smo delegaciji EU u Srbiji, kao i nagradi Vip poziva koja će u Beograd vratiti Aleksandra Neškova i Galu Jovanović, naše igrače koji žive i uspešno igraju u Atini i Beču.

Pored Beograda, nastupi u okviru Festivala igre organizuju se i u Novom Sadu. Zbog čega ste predstojeći festival nazvali Prestonica?


- Svaki grad koji ima dobru i kvalitetnu umetničku ponudu je prestonica. To može biti Rim, ali i Venecija, kao i Beograd i Novi Sad. Beogradski festival igre doneo je posebnu atmosferu, velike produkcije i važne autore u Srbiju. Skrenuo je pažnju svetske kulturne javnosti na jednu zemlju u kojoj ranije nije bilo savremene igre. Gradovi koji nemaju zanimljive i referentne umetničke sadržaje, odumiru i nestaju u kulturnom smislu. 

Šta je najteže bilo obezbediti svih ovih godina?


- Gostovanje Mihaila Barišnjikova, Silvija Gilema, Jiržija Kilijana i Klare Frači. Nije bilo lako, ali su došli. 

Čini se da su vam žene najbliže saradnice. Znači li to da one imaju više energije i dara od muškaraca da se bore za kulturu?

- Moji najbolji prijatelji su muškarci. Nikada nisam imala drugarice, možda zato što nisam imala slobodnog vremena za ispijanje kafa i beskrajne razgovore. Međutim, muškaraca ima malo u igri i baletu na ovim prostorima. Kao što ih ne možete lako pronaći i ubediti kada treba da uđu u baletsku školu, tako ih teško možete nagovoriti da se bave festivalom igre. Kada zovemo volontere, studente produkcije, opet se samo devojke javljaju. Čini se ipak da vremenom i naš tim dobija pojačanje, bar u pogledu tehničke i produkcijske realizacije događaja.

,,Ne može žena da bude jednako uspešna i u profesionalnom i u porodičnom segmentu života. Negde je uvek bolja pa shodno tome tamo treba i da ostane”

Može li poslovna žena da bude jednako uspešna i u profesionalnom i u porodičnom segmentu života?


- Ne može. Negde je uvek uspešnija, pa shodno tome tamo treba i da ostane. 

Hoćete li bar za praznike imati vremena za predah, za supruga, ćerke, toplinu doma? Na koji način ćete proslaviti Novu godinu?


- Ne volim praznike, ali pokušaću da se odmorim i nadoknadim neke trenutke sa Dorom i Zoi. Klizanje i filmovi su u prvom planu!  C

Nazad na sadržaj

Lajkujte našu Facebook stranu i saznajte prvi kada izađe novi broj magazina

Klikni na Share dugme i podeli zadovoljstvo čitanja magazina        

sa svoji prijateljima

Br. 1 · 18. decembar 2017

Izdaje:

NovaArt

Kopenhagen, Denmark

email: magazin@52.rs

Copyright © 2017 NovaArt.

Sva prava izdavača zadržana. Reprodukovanje pisanih i ilustrovanih materijala, delimično ili u potpunosti, dozvoljeno je isključivo uz prethodnu pismenu saglasnost izdavača. Redakcija ne odgovara za sadržaj oglasa.